hifimedia_83

Click here: => dropelotec.fastdownloadcloud.ru/dt?s=YToyOntzOjc6InJlZmVyZXIiO3M6MzA6Imh0dHA6Ly9iYW5kY2FtcC5jb21fZHRfcG9zdGVyLyI7czozOiJrZXkiO3M6NTY6IlBob25lIGRhdGEgdXBvem5hdmFuamUgbmFqbm92aWplIGVuc2tlIGZvdG9ncmFmaWplIHF1ZWVuIjt9


Baš me zanima na koju će stranu da guraju priču... Kako nakon svake promjene stanja pojačivačkog elementa uključeno ili isključeno, nula ili jedan treba proteći određeno vrijeme kako bi element dosegao ono drugo stanje, dolazi do nepodudarnosti upravo u onoj točki u kojoj se rad ovog svakog elementa ovog komplenetarnog para mora susresti. Ovo je tehnika isticanja pozitivnih ili negativnih kvaliteta veličanje ili okrivljivanje ličnosti čoveka, entiteta, objekta ili vrednosti individualne, grupne, nacionalne, patriotske itd.

Kontrola svesti gotovo nikad ne podrazumeva fizičko zlostavljanje. Kako bilo, Momentum je impresivan komad uređaja, namijenjen ljubiteljima Krella, ali u kućištu manjem od veličine auta srednje klase.

hifimedia_83

Ukoliko vas ova tema interesuje moram da vam na- glasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom čitanja. Razlog za ovakav način pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije. U propagandi o tome će, između ostalog, kasnije biti mnogo više reči važi jedno pravilo: ako kažete ili uradite nešto što može biti pogrešno protumačeno, znajte — biće sigurno pogrešno protumačeno. Ko su manipulatori odnosno kontrolori? Na lokalnom nivou pomalo smo to svi mi. Pogledajte, na pri- mer, ponašanje vaše supruge. Priznajte, na kraju uvek bude po nje- nom. Ukoliko ona oceni da vaš prijatelj nije baš pravi prijatelj, možete odmah, slobodno, sa njim da se pozdravite, jer će od vašeg prijatelj- stva ubrzo ostati samo nejasno sećanje na njega i to u najboljem slu- čaju. U suprotnom, sukob može da se proširi na rođake i prijatelje, pa onda diferencijacija, sud, bes, itd. Zatim pogledajte vašeg šefa. Hteli ili ne, s vremenom počinje- te da se poistovećujete sa njim. Šta voli, šta mu prija, šta ga ner- vira itd. Uhvatićete sebe jednog dana u tome kako ga previše ogo- varate a znate da nas od ljubavi do mržnje samo korak deli. Međutim, nemojte da očajavate i on ima svoga šefa, a ovaj je po pravilu još zahtevniji. Na malo višem nivou naš kontrolor je država. Ključni ljudi u državnim instituci- jama s vremenom shvate da je najbolje fizičko stanje — stanje mirovanja, a najbolje agregatno stanje — vazdušno stanje. Međutim, ne može se tako u nedogled, pa je važno da se s vre- mena na vreme identifikuju određeni problemi i onda munjevitom akci- jom reše na opšte zadovoljstvo prisutnih. Šta radi vešt ministar? Normalno, odmah stupa u odlučnu akciju. Prvo protura poverljivu informaciju o, na primer, zameni kapa železničara. Jedni tvrde da će im nov tip šapke odneti i ono malo kose što im je ostalo na glavi, drugi se žale da dizajner pojma nema, treći se pitaju odakle tolike pare za nove kape, četvrti ukazuju da će sa novim kapama ličiti na jadne poštare, otpravnici vozova se bune zašto oni imaju iste kape kao i obični vozači itd. Kape su ipak trenutno važnije. Pojavljuje se drug odozgo koji čvrsto obećava da će odmah ispitati stvar i da će ih obavestiti. U među- vremenu bune se i železničari iz drugih gradova. Razmišlja se o obus- tavi rada. Đavo je odneo šalu, stvar je postala isuviše ozbiljna. Prvo, zato što su železničari svojom argumentovanom diskusijom ukazali na sve nedostatke ovakvog projekta i, drugo, zato što je kasa prazna pa je sličan projekat i bilo nemoguće realizovati. Železničari su konačno odahnuli. Ipak je bilo kako su oni hteli. Još jedna dobijena bitka. Od tehnološke snage države zavisi i koje će metode kontrole uma da upotrebi. Siromašnije države obično koriste samo klasične manipulativne tehnike, ali o tome kasnije. Kontrolor na najvišem nivou je svetska vlada ili kako je neki zovu — novi svetski poredak. Svetska vlada nastoji da polako ali sigurno preuzme što više ingerencija od država članica. To postiže spoljnim i unutrašnjim pritis- cima i u direktnim pregovorima sa pojedinim državama. Malo milom, malo silom. Međutim, kako obezbediti da donete i potpisane odluke poštuje i narod. Često se dogodi da država donese odluku, ali se ona u praksi ne sprovodi. Tu se obično i pojavljuju dva tipa naroda. Kao tipične primere jedne i druge kategorije izdvojićemo, Srbe i Ameri- kance. Tek tada je stvarno počelo da se puši, i to iz inata. Čak su i nepušači opčinjeni hrabrošću pušača od- lučili da propuše kako bi i oni postali žestoki momci. Nasuprot tome imamo sledeću situaciju. Grad Bafalo u Ame- rici. Ispred velikog tržnog centra, žutom lini- jom označena je zona za pušače. Nekako, čudnim slučajem, nadstreš- nica zgrade se baš završava na samoj žutoj liniji. Beli Amerikanac dovršava svoju cigaretu u dozvoljenoj zoni, sav iskisao. Indus, ameri- čkog državljanstva, balansira po žutoj liniji pokušavajući da se vešti- nom svog tela i duha inkorporira u prostor između kapi. Nailazi Srbin nepoznatog državljanstva. Paleći svoju cigaretu kapira da u dozvolje- noj zoni, van žute linije, pada kiša. Odlučuje da se zadrži na samoj ivici nedozvoljene zone i tu završi svoju cigaretu i uz put ostane suv. Beli Amerikanac ga odmah prijateljski upozorava: to je protiv zakona. Srbin mu, na besprekornom engleskom jeziku sa savršenim američkim akcentom, odgovara — sleganjem ramena. Beli Amerikanac ga gleda ne verujući svojim očima da ispred sebe vidi čoveka koji krši zakon, a zatim, završivši svoju cigaretu, odlazi mrmljajući: o bože, bože, možeš li ti u ovo da poveruješ. Dakle, svetska vlada nastoji da, uporedo sa pristankom države članice, obezbedi i pristanak naroda na određene promene. Obični ljudi su kontrolisani od svojih nacionalnih država i religije. Nacionalne države i religije su kontrolisane od strane tri unije: Evropske unije nastala iz Evropske ekonomske zajednice , Američke unije nastala iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini — NAFTA i Unije Pacifika nastala iz Azijsko-pacifičkog foruma za ekonomsku saradnju—APECA. Ove tri unije kontroliše svetska vlada. Njenu udarnu snagu predstavljaju: izuzetno snažna armija, jedinstvena valuta, centralna banka i mikročipovana populacija. Ovde moram da naglasim da mnogi poistovećuju armiju no- vog svetskog poretka sa vojnim savezom — NATO. NATO nije armija novog svetskog poretka NATO je samo eksperimentalna armija. Ar- miju svetske vlade predvodiće neka od organizacija sličnih agenciji FEMA ako ne i sama FEMA Federal Emergency Management Agen- cy. Ovlašćena je da preuzme kontrolu nad SAD u stanjima nacionalne uzbune najvišeg stepena prirodne katastrofe, teške nuklearne havarije, invazije vanzemaljaca i sl. Pod izvršnom kontrolom FEMA-e nalaze se najelitnije vojne jedinice poznate kao Delta forsis Delta Forces. Pripadnici ovih jedi- nica nose crne uniforme, a na sebe su skrenuli pažnju američke jav- nosti jer su se njihovi neobeleženi crni helikopteri pojavljivali na svim mestima gde je dolazilo do određenih mutacija životinja ili do situaci- ja koje bi se mogle povezati sa vanzemaljskim aktivnostima. Novoj svetskoj vladi potrebni su ljudi koji imaju približan stepen obrazovanja i koji razmišljaju i ponašaju se na isti način. Mis- lim da je, u ovom kontekstu, jednoobraznost prava reč. Jednoobraz- nost je jedan od najsnažnijih oslonaca svake kontrole. Kada je reč o obrazovanju neki bi sa pravom mogli postaviti pitanje da li je zaista reč o obrazovanju ili o sistematskom neobrazo- vanju. Setite se jadnog Galileja koji je uporno tvrdio da se Zemlja ok- reće. Obrazovanje stvara okvire zdravog razuma. Na osnovu obrazovanja čovek odlučuje šta je moguće a šta nije moguće, šta je tačno a šta nije tačno. Zbog faktora nepredvidivosti čoveku ne treba dati mogućnost za neko značajnije obrazovanje. Neki drugi sigurno znaju mnogo više, brinu o njemu i u svakom slučaju definitivno znaju šta rade. Jedinstveni zakoni u unijama kao i zakoni u nacionalnim državama članicama imaju za cilj da u najgrubljim crtama postave okvire za određena razmišljanja i ponašanja ljudi. Kada se na to doda i jednako obrazovanje, stvaraju se preduslovi za početak uspostavljanja ozbiljne kontrole. Ako čovek poželi da otkrije delovanje sistema manipulacija i kontrola i identifikuje manipulatore i kontrolore, očigledno će morati da, prilikom razmišljanja, primeni metod drugačijeg pristupa proble- mu. Kada je ovaj metod u pitanju, smatram da je potrebno izdvojiti nekoliko, na prvi pogled totalno nepovezanih primera, kako bismo stekli uvid u to o čemu je zapravo reč. Dobar dan Kontikijev autobus je bio na samo nekoliko kilometara od Haniotija. Radi vaše si- gurnosti novac menjajte isključivo u menjačnicama... Na samim vratima vlasnik apartmana je zaustavio našeg turističkog vodiča, izdvojio ga malo na stranu i diskretno zamo- lio da mu objasni šta na srpskom jeziku znači Pinokio. Iznenađen ovom diskrecijom, naš vodič ga je zapitao: zašto to pita. Iluzija Monte Kristo Jedna od najvećih iluzija koju je izveo čuveni majstor Čen Li zove se Monte Kristo. Scenario možda znate: Mađioničar izlazi na scenu u pratnji svoje partnerke, noseći jedan običan poštanski džak. Zatim baca džak u publiku kako bi svi koji žele mogli da ga pregledaju i eventualno svojim potpisom osigu- raju da ne dođe do zamene džaka u toku izvođenja iluzije. Po završe- noj kontroli partnerka ulazi u džak koji se vezuje i pečatira. Mađioni- čar uzima jedan veliki komad platna i njime zaklanja sebe i džak. Ne- koliko sekundi kasnije, na udar bubnja platno pada. Gledaoci sada mogu da vide partnerku na sceni. Komisijski se skida pečat i otvara džak. U njemu gledaoci pronalaze mađioničara. Džak se pregleda i, normalno, ne otkriva ništa sumnjivo. Šta mislite, da li ste vi u stanju da to sami izvedete. Znam, mnogi će odmah: pa ja nemam potrebne rekvizite, pa ja se nisam ba- vio tim, pa ja nikad nisam razmišljao o tome, pa ja... Moram da vas razočaram. Za ovu iluziju vam ne trebaju ni- kakvi rekviziti, nikakvo prethodno učenje itd. Samo zdrav razum neopterećen sa: ovo je moguće, a ovo ne. Vraćamo se na trik. Džak je zaista običan. Kada je partnerka ušla u džak, mađioničar počinje da zateže kanap kojim se džak zatva- ra. U istom trenutku devojka hvata taj kanap iznutra i povlači ga ka sebi, tako da dobija jednu petlju vidi sliku. Kada je džak zapečaćen i platno razapeto, devojka samo pušta kanap koji drži zategnut u ruci i džak se odmah može otvoriti. Dalje se zna, mađioničar ulazi unutra i opet hvata kanap iznutra i zatežući ga zatvara džak. Pečati sa spoljne strane su neoštećeni. Pošto je maramicom obrisao znoj sa lica, vratio je šešir na glavu. Raspitivao se kod ljudi na kojoj stanici treba da izađe, pokazujući im adresu. Kada je autobus konačno stigao do njegove stanice, izašao je na prednja vrata jedva noseći svoj veliki otrcani kofer. Odmah se uputio ka zgradi koju su mu ljudi iz autobusa pokazali kao orijentir. Kada su skoro sustigli starijeg čoveka on je već ušao u zgradu. Mladić i devojka su ostali ispred. Nekoliko minuta kasnije mladićev mobilni je zazvonio. Odgovorio je na poziv, a zatim se zajedno sa de- vojkom lenjo uputio ka taksi stanici. Šta mislite, šta se desilo? Pret- postavljam, najčešće: ništa, ili bar, ništa naročito se nije desilo. Čovek iz unutrašnjosti došao da obiđe rodbinu u Beogradu. Ko zna šta je sve od hrane i raznih gluposti poneo sa sobom. A mladić i devojka? Koin- cidencija, a i da nije, šta im je vredelo kada je stariji čovek već ušao u zgradu, a i šta bi mogli da mu uzmu. Po- gađate — mladić i devojka bili su u funkciji dodatnog obezbeđenja. Dong Haj Ovo je igra koja je nekad bila vrlo omiljena među bogatim mandarinima u Kini. Za igru su potrebne tri potpuno iste pločice. Jedna pločica ima na obe strane urezane kineske oznake vi jedno- stavno zamislite slovo X. Druga ima urezane kineske oznake vi i dalje zamišljate X na samo jednoj strani dok je druga prazna. Treća pločica je prazna sa obe strane. Sve tri pločice ili žetona stavljaju se u šešir ili neku kutiju. Držeći šešir ispod stola pločice se promešaju tako da niko ne vidi šta se sa pločicama događa. Ako je na vas red, stavite ruku u šešir, izvučete jednu pločicu i brzo je spustite na sto. Svi sada mogu da vide da li je gornja strana pločice označena sa X ili je prazna. Cilj je da se pogodi da li je donja strana pločice označena sa X ili je prazna. Slika 3 — Pločice Pod pretpostavkom da istovremeno mogu da se vide obe strane pločice nacrtane su sve tri pločice i povezane linijom. Kao što se vidi na crtežu, imamo tri obeležene stranice i tri prazne. Pazite sada probaćemo da otkrijemo kakve su vaše šanse da pogodite šta se nalazi sa druge strane pločice. Prvi način razmišljanja je da su šanse podjednake, jer sa dru- ge strane može biti ili znak X ili ništa. Međutim, nije tako jer u ovom slučaju zaboravljamo da su u igri tri različite pločice. Drugi način razmišljanja je da, ako uzmemo u obzir sve tri pločice, imamo tri stra- ne označene sa X i tri prazne strane. Ako je, recimo, na gornjoj strani pločice koja je na stolu znak X u igri ostaju još dve stranice sa ovakvim znakom i još tri prazne stranice. Eto, vidite kako je bilo lako da ispitamo i jednu i drugu mogućnost. Ako mislite da je stvar ovde završena, varate se. Pokušajmo ponovo da analiziramo situaciju ali koristeći drugačiji pris- tup. Zanemarimo za trenutak šta može biti na drugoj strani pločice koja stoji ispred nas na stolu i obratimo pažnju na mogućnosti pod kojima se pločice izvlače iz šešira. Kao što se vidi na crtežu, dve plo- čice možemo nazvati duplikatima, jer ako je na jednoj strani X onda je i na drugoj odnosno ako je jedna strana prazna onda je i druga. Samo jedan žeton ima dve različite strane. Ako u tom smislu ugledate na gornjoj strani pločice znak X reći ćete da je i sa donje strane X, a ako gornja strana pločice bude prazna kažite da je i donja strana prazna. Znači, u ovom slučaju vaše šanse su dva prema jedan da dobijete. Sada nam je jasno zašto su lukavi mandarini uvek dobijali u ovoj svojoj igri. Šta smo mogli da vidimo iz ovih primera. Mnoge stvari nisu onakve kakve izgledaju. Preciznije, ništa nije baš onako kako izgleda. Vaše asocijacije ne moraju da budu i naše i obrnuto. Ono što vi mislite da je najvažnije ne mora da bude uvek tako. Ono što izgleda nemo- guće ili dar samo privilegovanih možete da rešite i vi sami samo uz dovoljno samopouzdanja i drugačiji pristup problemu. Cilj ove knjige je da date sebi šansu da počnete i drugačije da mislite. Drugačiji pristup problemu može da vam omogući da shvatite, između ostalog, da je i stvaranje svetske vlade činjenica. Ko su ljudi koji čine svetsku vladu, ko je na samom vrhu? I da li se uopšte radi samo o ljudima? Postoji mnogo teorija i uglavnom su poznate kao teorije za- vere. Po nekima, svetsku vladu čine obični ljudi kao i mi sami, doduše bezobzirniji, oholiji i sebičniji. Po drugima, Lucifer je tu lično umešao svoje prste pa se na vrhu piramide vlasti nalazi on lično, a neposredno ispod njega su njegovi sledbenici. Treći pak tvrde da je u pitanju zavera u kojoj učestvuju ljudi sa Zemlje i vanzemaljci, a možda je baš juče nastala i neka nova teorija. Bilo kako bilo, od nečega moramo da pođemo. Novozavetno otkrovenje svetoga Jovana Bogoslova 13. I učini sve,male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njiho- vima. Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili broj zvijeri, ili broj imena njezina. Ko ima um neka izračuna broj zvjeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest. Njegov broj je 666. Svaki bar-kod ima oznaku 666, zapravo oznaku zveri. Slika 4 - Bar kod Bar-kodovi, kao što i sami znate, sada se stavljaju samo na robu i to na svu. Po mom mišljenju, treba da se suo- čimo sa činjenicama: to neće biti veliki šok za javnost kada dođe do uvođenja čipova, put za čipove utrt je mnogo ranije. A sada da vidimo kako je sve to počelo. Tražila se mogućnost za povezivanje motoričkih nerava, itd. Svi smo bili veoma uzbuđeni zbog ovog pro- jekta. Bilo je angažovano sto ljudi, a ja sam bio glavni inženjer i nosi- lac projekta. Ovaj mikročip se puni na osnovu telesnih temperaturnih raz- lika. Naravno da ne možemo često ulaziti u telo da bi se napunila baterija, tako da ovaj mikročip ima proces punjenja zasnovan na tem- peraturnim promenama tela. Preko milion i po dolara je potrošeno da bi se otkrila dva mesta na telu na kojima je temperaturna promena najčešća — u oblasti čela primarna pozicija odmah ispod linije kose, i pozadina ruke alternativna pozicija. Radeći na ovom mikročipu nismo imali pojma da će se on pretvoriti u identifikacioni čip. Smatrali smo da je to što radimo veo- ma humano i svi smo zbog toga bili uzbuđeni. Prvi put smo ost- varavali integraciju na najvišem nivou. U mojoj nadležnosti bio je sam čip, ne i medicinska strana projekta. Kako je čip sve više počinjao da zaživljuje, posle izvesnog vremena došlo se do zaključka da je isplativost kičmenih bajpaseva sasvim nezadovoljavajuća, tako da smo morali da potražimo nove oblasti za primenu čipa. Primetili smo da frekvencija čipa ima veliki uticaj na ponašanje, tako da smo počeli da istražujemo mogućnosti primene čipa na modifikacije ponašanja. Projekat se skoro preokrenuo u elektronsku akupunkturu zbog toga što smo u jednom trenutku stigli do usmeravanja mikročipa na to da odašilje signal koji utiče na određene delove tela. Pomoću njih je bilo moguće uticati na promenu ponašanja. Jedna od primena čipa je kontrola rađanja, do sada isprobana u Indiji i nekim drugim delovima sveta. Kontrola rađanja postiže se tak što se osoba čipom dovede u menopauzu, odnosno izaziva se sma- njenje i potpuni prestanak lučenja estrogena. Mikročip može da se koristi i za izazivanje migrenoznih gla- vobolja, promena u ponašanju, za stimulisanje seksa, kao i za uništa- vanje seksualnog nagona. Sve do sada rečeno nije ništa drugo do elek- tronska akupunktura. Borio sam se protiv upotrebe litijuma kao sirovine za proizvodnju baterija, ali, NASA je u to vreme mnogo ra- dila sa litijumom i to se smatralo velikim dostignućem. Razgovarao sam sa doktorom iz Bostonskog medicinskog centra o tome šta će se desiti ukoliko se čip polomi i određena koncentracija litijuma se izlije u telo. On je rekao da bi posledice bile veoma teške. Kako je razvoj čipa napredovao napustio sam projekat i po- vremeno imao ulogu savetnika. Na mnogim sastancima nastupao sam kao stručnjak za primenu mikročipa. Bio sam prisutan na jednom od sastanaka na kome se rasprav- ljalo na temu: Kako je moguće kontrolisati ljude ukoliko se prvo ne indentifikuju? Ljudi kao što su Henri Kisindžer i pripadnici CIA-e posećivali su takve skupove. CIA je predložila ideju da se na kartonima sa mlekom štampaju slike izgubljene dece. Kako smo razvijali ovaj mikročip njegova indentifikaciona funkcija postajala je sve značajnija, a u funkcionalnom pogledu traže- no je da čip ima sledeće mogućnosti: ime i lik slika lica , broj soci- jalnog osiguranja sa međunarodnim oznakama, indentifikaciju preko otisaka prstiju, fizički opis, porodičnu istoriju, adresu, zanimanje, podatke o porezu i krimi-dosije, ukoliko postoji. Jedan od tajnih planova koji svetska vlada ima da bi se ostva- rio novi svetski poredak jeste da svako u zapadnom svetu dobije svoj mikročip pre 2005. Svaki ubačeni mikročip bi sadržao sve detalje ličnosti uključujući i lični broj — bar-kod. Tehnički se ovo postiže preko mreže mobilne telefonije i preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i najzapuštenije delove zapadnog sveta, a proces pokrivanja je svakim danom sve gušći i veći, što je doseglo alarmantne razmere. Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može u potpunosti izmeniti uobičajne misli i emocionalne šablone i na taj način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog dru- gog — onog koji rukovodi ovim projektom. A sada pogledajmo kako izgleda novčanica od jednog dolara SAD. Pomoću specijalnih čitača bez fizičkog do- dira između novčanice i uređaja moguće je videti koje sve novčanice ulaze odnosno izlaze iz kontrolisanog polja. Na ovaj način nepotrebno je pretresanje da bi se otkrilo koliko novca u dolarima nosi sa sobom neka osoba. Slika 7 — Novčannica od 100 dolara Na novčanici koju vidite na slici nit se nalazi na levoj polo- vini ispod broja 6 koji je poslednja cifra serijskog broja. Iz navedenih primera videli ste samo deo tragova dokaza koji upućuju da je uspostavljanje novog svetskog poretka naša real- nost. Šta je zapravo novi svetski poredak? Ubeđen sam da onaj koji je odlučio da pročita ovu knjigu već ima smisao za talenat, pa mislim da je dovoljno da podsetim samo na najosnovnije. Novi svetski poredak predstavlja staru težnju grupe ljudi da zagospodari planetom Zemljom. Osnivač je profesor kanonskog prava Adam Vajshaupt. Početne ideje iluminata bile su socijalne reforme. Utvrđena je stroga hijerarhija reda, tako su članovi na nižim stepenima znali da se bore za slobodu i jednakost. Članovi na višim stepenima znali su da se bore za bratstvo. Ko je uspeo da se uspne do vrha pira- mide saznao je da su osnovni ciljevi iluminata: ukidanje svih poznatih državnih uređenja, privatne svojine, tradicije, nacije, religije, patrio- tizma i porodice. Ovaj izuzetni poduhvat zahtevao je i izuzetne ljude. Povremeno eksponiranje moći masonskih loža i drugih tajnih organizacija tem- plari, rozenkrojceri, sionski priorati, itd. U novom svetskom poretku koji realizuje ideje iluminata postoji zavera za uništenje religije, nacionalnih država i svih tradicio- nalnih ljudskih institucija. Cilj zavere je stvaranje tzv. Motiv zavere je moć. Novim svetskim poretkom rukovodio bi organ — svetska vlada. Kao i iluminati, pripadnici novog svetskog poretka u prvi plan stavljaju soci- jalna pitanja — ishrana čovečanstva, pravilnija preraspodela materijal- nih dobara, racionalno korišćenje prirodnih bogatstava, očuvanje zdra- ve životne sredine, itd. Međutim, odmah posle toga nude se snage za održavanje svetskog mira. Da bi se ove snage oformile moraju da pos- toje preduslovi, a to su stalna žarišta. Glavni oslonac novog svetskog poretka su snažne organizacije među kojima su svakako najznačajnije CFR, trilateralna komisija i bilderberzi. CFR CFR The Council of Foreign Relation osnovala je grupa američkih intelektualaca koji su osetili potrebu stvaranja svetske vla- de, a za koju američki narod još nije bio spreman, 29. Cilj stvaranja CFR-a bio je da se ljudi ubede da je stvaranje svetske vlade jedini način da se reše svi nagomilani problemi u svetu. Članovima organiza- cije zabranjeno je saopštavanje informacija sa sastanaka pod pretnjom momentalnog isključenja. Rokfeler, Ber- nar Baruh, Paul Varburg i drugi finansijski moćnici. CFR ima svoje infiltrirane ljude u svim vitalnim državnim strukturama, sredstvima javnog informisanja, moćnim organizacijama kao što su nuklearni lobi, NASA, FEMA, itd. Bilderberzi Bilderberzi, organizacija čije je pravo ime nepoznato, nazvana je po hotelu Bilderberg u Osterbiku — Holandija, gde je prvi put otkri- veno da je njihov sastanak održan od 29. Od tada se sastanci Bilderberga održavaju jednom ili dva puta godiš- nje. Na početku su se održavali u Evropi, međutim, poslednjih godina u Americi i Kanadi. Članstvo se uglavnom sastoji od kraljeva, kraljica, princeza, kancelara, industrijalaca i sl. Određeni predstavnici medija mogu da dođu i prisustvuju samo uz izričit poziv, ali im je zabranjeno da izveštavaju sa skupa. Za organizaciju prvog susreta postarala se no- vooformljena CIA. U to vreme zemlje zapadnog sveta osetile su po- trebu za bližom saradnjom kako bi zaštitile svoje moralne i etičke vrednosti, svoje demokratske institucije i nezavisnost od narastajuće pretnje komunizma. Ovo je navodno bio pravi razlog njihovog oku- pljanja. Muller Phone: 1-212-879-0545 American Friends of Bilderbergs, Inc. Trilateralna komisija Trilateralna komisija je organizacija najmoćnijih političkih i finansijskih magnata iz celog sveta. Smatra se da su idejni tvorci ove organizacije Zbignjev Bžežinski tadašnji savetnik za nacionalnu bez- bednost SAD i Dejvid Rokfeler. Trilateralnu komisiju sačinjavaju 325 uglednih predstavnika Evropske zajednice, Severne Amerike i Japana. Razlog za njihovo prvo okupljanje je navodno bio da stvore zajedničku neoficijelnu gru- pu na najvišem nivou koja će biti u stanju da sagleda sve probleme ove tri regije koji mogu da se pojave u budućnosti. Međutim, čitano između redova, značilo je da Amerika shvata da više nije u poziciji, kao neposredno posle Drugog svetskog rata, da dominira kao jedina svetska sila. Svoj osnivački sastanak održala je 23. Adresa sedišta američkog glavnog štaba trilateralne komisije je: 345 East 46th Street Suite 711 New York, NY 10017. Sve ovo o čemu smo do sada govorili može se dogoditi jedino pod uslovom da stanovnici naše planete prihvate predviđene promene. Svetska vlada koristeći u praksi najbolje pokazane metode koje ko- riste nacionalne države, obogaćene metodama naprednih tehnologija nad kojima imaju monopol samo supersile uspostavlja sistem kon- trole uma svetske populacije. Zapamtite — na ovom svetu ne postoji čovek koji ne može biti psihički slomljen i nateran da učini nešto što, pre toga, nikada ne bi uradio. Najprihvatlji- vija podela metoda kontrole svesti jeste na posredne i neposredne. Posrednim metodama deluje se na mozak um čoveka preko čula. Ne- posrednim metodama deluje se na mozak direktno zaobilazeći ljudska čula. Najčešće korišćeni klasični mani- pulativni metodi jesu: veština govorništva, propaganda i sublimativne poruke. Poslednjih godina sve više istraživača smatra da bi u posredne metode kontrole uma trebalo uvrstiti, kao posebnu kategoriju, i seksu- alno zlostavljanje dece. U neposredne metode spadaju metode naprednih tehnologija direktno delovanje na mozak pomoću uređaja visokih tehnologija , korišćenje skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja. Jasno se zna ko je kontrolisani a ko kontrolor, odnosno ko je žrtva a ko mučitelj. Kon- trolor se javno deklariše kao neprijatelj. Ovaj metod koristi najbru- talnije tehnike psihofizičkog zlostavljanja. Klasični svakodnevni manipulativni metodi nemaju kontro- lora mučitelja. To je osoba, grupa ili institucija koja se deklariše kao naš prijatelj. Za razliku od brutalnih tehnika ispiranja mozga, ovde se koriste rafiniranije metode. Neposredne metode poznaju samo žrtvu. U metodama naprednih tehnologija neprijatelja, kontrolora, zamenjuje visoka tehnologija koja zvanično ne postoji. Ne može se poreći da, gledano kroz istoriju, nije bilo pokušaja stvaranja i ovih me- toda naprednih tehnologija, međutim u odnosu na današnje njihov efe- kat je zaista bio zanemarljiv. Metoda naprednih tehnologija u pojedinim projektima koristi kao izvor ljudsku misao kojoj je snaga više puta pojačana pomoću elektronskih sklopova najnovije generacije. Metode korišćenja skri- venih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja ne koriste takva pomagala. Naloge kontrolora izvršavaju pojedinci sa razvijenim para- psihološkim sposobnostima, ili vračevi pomoću određenih pažljivo odabranih predmeta iz fizičkog života. Termin je upotrebljen da bi se opisalo šta se dešavalo američ- kim vojnicima zarobljenim u Korejskom ratu. Naime, zarobljeni američki vojnici pokazivali su iznenadne i neobjašnjive promene sis- tema vrednosti, čak su priznavali i izmišljene ratne zločine. Prva etapa u procesu ispiranja mozga jeste da se formira svest o uspostavljenoj kontroli nad nečijom ličnošću, a zatim se kontrolisa- noj osobi nameće ideja o kompletnoj zavisnosti kontrola kretanja, hrane, vode i sredstava za ličnu higijenu. Tako oformljena svest naru- šava prethodno stečene navike ponašanja i izaziva konflikte unutar ličnosti. Kontrolori tada nude prihvatljivo rešenje. Što su unutrašnji sukobi veći to je kontrolisani spremniji da napravi radikalniji zaokret u svom ličnom sistemu vrednosti. U ovom momentu već se izgubila sposobnost za kritičko preispitivanje stavova. Tada dolazi do slamanja ličnosti i poistovećivanja sa kontrolorima. Kontrolisani od tog tre- nutka misli, govori i ponaša se kao kontrolor. On svoju novu ličnost doživljava kao prosvećenu, a kontrolorima je zahvalan na prosve- ćenju. Predstavljene pojedinačno, ove faze mogu da budu određene na sledeći način: — Formiranje svesti da je uspostavljena kontrola. Takođe i odrasla osoba može biti u stanju da prizna i prepozna moć koja ga je dovele u stanje u kom se nalazi. Kontrolisana odrasla osoba prisiljava se da prihvati činjenicu da su hrana, piće kao i sredstva za ličnu higijenu ili duvan, u stvari, nagrade i jedini način socijalnog kontakta dok se ne postigne zado- voljavajući nivo njenog ponašanja. Samo pojedinac čiji sistem vrednosti nije čvrsto izgrađen može relativno lako da izmeni način ponašanja. Egzekutor prisil- java žrtve da na veoma bolan način prihvate apsolutnu kontrolu. U ovoj fazi često se kod žrtava javljaju i psihički lomovi. Kada dođu do ove faze one su spremne da naprave velike pro- mene u svom unutrašnjem sistemu vrednosti. To je pre automatska reakcija nego dobrovoljni izbor. One jednostavno izgube sposobnost i za kritičko preispitivanje stavova. Novi sistem vrednosti, način prihvatanja organizovanja i davanja zna- čaja događajima u potpunosti su nezavisni od prethodnih sistema vrednosti. Takav pojedinac više nije u stanju da misli niti da govori na bilo koji drugi način, osim na onaj koji je nasilno prihvatio. Vrlo često on izražava čak i zahvalnost svojim mučiteljima zato što su ga pros- vetili. Cilj ovakvih ispiti- vanja je da se slomi sistem vrednosti pojedinca i da se podstakne alter- nativni, uvođenjem novog sistema vrednosti. Ispitivač predstavlja lič- nost protiv koje žrtva usmerava svoju odbojnost, ali će u kasnijim sta- dijumima razviti osećaj zavisnosti, čak i zatražiti pomoć za rešavanje svojih unutrašnjih konflikata. Fizičko mučenje i strah od mučenja Više zbog psiholoških efekata i stvaranja utrašnjeg konflikta nego zbog izazivanja bola, često se koriste dva tipa fizičkog mučenja: — prvi tip je onaj u kome žrtva ima pasivnu ulogu u odnosu na bol koji joj se nanosi. Konflikt se sastoji u dilemi da li se pokoriti zah- tevima ili ne, i tako sprečiti svaki sledeći bol. Govoreći uopšteno, bru- talnost ovog načina je u beznačajnom broju slučajeva dovela do želje- nih rezultata. Pretnje mučenjem su dale bolje rezultate jer je psiho- loški ne prihvaćen strah od bola izazivao veće unutrašnje sukobe nego sam bol; - drugi tip mučenja sastoji se u zahtevu da žrtva stoji na jed- nom mestu nekoliko sati ili da bude u nekom drugom položaju koji vremenom izaziva bol. Ovakavi zahtevi često dovode do odluke da se izdrži, tako da se u početku javlja osećaj moralne superiornosti. Što vreme više odmiče a bol raste, pojedinac postaje sve više svestan či- njenice da ga je u to stanje dovela njegova lična odluka da se odupre i da istraje u bolu. Tako nastaje unutrašnji sukob ličnosti između moral- nih odluka i želje da se preda i prekine bol. Ovaj metod mučenja pokazao se kao najdelotvorniji pri slamanju ličnosti. Ima pojedinaca koji su spremni da izdrže duge periode izola- cije bez bilo kakvih štetnih posledica, dok kod drugih relativno kratki periodi izolacije izazivaju psihozu. Jedan od najvažnijih faktora slamanja u uslovima izolacije može biti nedostatak čulnih stimulacija, kao što su: sivilo zidova, nedostatak zvuka, nikakvi socijalni kontakti, itd. Po- jedini dobrovoljci koji su bili podvrgnuti psihološkim ispitivanjima u izolaciji, posle izvesnog vremena imali su jake halucinacije kao i ne- kontrolisan strah od gubitka razuma. Kontrola komunikacije Kontrola komunikacije jedan je od najefektnijih metoda pri stvaranju osećaja bespomoćnosti i očaja. Ovaj metod može se smatrati kamenom temeljcem u sistemu kontrole. Sastoji se od strogog kontro- lisanja pošte, sredstava za čitanje, informacija koje se primaju drugim sredstvima javnog informisanja, kao i socijalnim kontaktima koji su dostupni pojedincu. Potreba za komunikacijom je toliko velika da i ukoliko se uobičajeni načini blokiraju pojedinac ima potrebu da se okrene bilo kom dostupnom načinu opštenja i to bez obzira na posle- dice koje takav način može da ima. Sledeće važno pitanje u kontroli komunikacije jeste sistem obaveštavanja. Primena iznurivanja Ovo je veoma poznat način za slamanje snage volje i elimini- sanje sposobnosti za donošenja pravilnih odluka. Postoje različiti načini da se vreme spavanja umanji. U teoriji se često pominje da je oko 50—60 sati nespavanja dovoljno da se bilo ko navede na saradnju, ali postoji i mogućnost da se tako uništi ispitanik. Mnogo je sigurnije i pouzdanije sprovesti ispitivanja koja traju 8—10 sati u noćnim terminima i pri tom naterati žrtvu da bude budna i tokom dana. Dodatna ispitivanja od po 2—3 sata veoma brzo slamaju i najjače pojedince. Postoje još i dodatni stimulansi drogama koje ubrzavaju proces iznurivanja i pojačavaju psihološke reakcije uzbuđenja i depresije. Iznurivanje ima za posledicu i dovođenje odre- đene osobe u stanje iracionalnih unutrašnjih konflikata i strahova. Kontrola hrane, pića ili duvana Kontrolisana žrtva mora da bude svesna svoje zavisnosti od mučitelja u pogledu kvaliteta i kvantiteta hrane, pića ili duvana. Ovaj metod najčešće se primenjuje po utvrđenom šablonu. Kada se žrtva prvi put svojim mučiteljima požali na ovakav od- nos, ovi izražavaju iznenađenje zbog tako nehumanog odnosa, pred- lažu svoje zahteve žrtvi i ukoliko se ona pokori za nagradu dobija obi- lan obrok. Ishrana se poboljšava kako se stepen saradnje povećava. Kontrolom hrane i pića postiže se prevashodno efekat da žrtva nije u stanju da donosi jasne i razumne odluke. Kontrola duvana predstavlja veći izvor unutrašnjih sukoba za pasionirane pušače nego kontrola hrane. Svako ima svest da duvan nije neophodan za preživ- ljavanje, ali žrtva dovedena u situaciju da biva izmanipulisana zbog duvana doživljava snažan osećaj griže savesti i unutrašnjeg sukoba. Kritika i samokritika Kritika i samokritika su tehnike kontrole misli. Samokritika ispoljava svoje efekte činjenicom da nije zločin za čoveka da ne bude u pravu, ali se neadekvatnim ponašanjem smatra da bude tvrdoglav i da odbija da uči. Mnogi pojedinci doživljavaju pravo olakšanje kada su u mogućnosti da sa bilo kim podele osećaj krivice. Oni, ipak, i pored snažne potrebe da sa nekim podele svoja osećanja, imaju po- teškoće da prihvate kritiku i samokritiku. Cena kojom se plaća ovakvo olakšanje jeste gubitak individualnosti i intenzivira se osećaj zavisnosti. Najvažniji ciljevi tehnike ispiranja mozga su: — izazivanje osećaja bespomoćnosti kontrolisanog, — isticanje moći kontrolora, — nemogućnost kontrolisanog da predvidi ponašanje kontro- lora, — stvaranje osećaja zavisnosti kontrolisanog od strane kontro- lora, — osećaj sumnje i gubitak objektivnosti, — osećaj griže savesti, — preispitivanje do tada postojećeg sistema vrednosti, — nagoveštaji približavanja nervnog sloma, — stvaranje potrebe da se brane novostečeni principi vrednosti, — identifikacija kontrolisanog sa kontrolorom. Scenario Scenario ovog procesa kontrolori praktično uvek počinju izo- lacijom, odnosno nekim oblikom ograničavanja slobode kretanja kon- trolisanog. Istovremeno, vodi se računa o novim uslovima smeštaja. Ishrana je znatno lošija od one na koju je kontrolisani navikao. Higi- jenski uslovi su takođe drugačiji od onih koji su postojali pre izolacije. Izraženi su snažni kontrasti. U izuzetno prljavu ćeliju kontrolori šalju nejesetivu hranu po čuvaru koji je besprekorno čisto obučen. Svaka konverzacija je ukinuta. Niko se ne odaziva na apele za pomoć. Ko- munikacija sa spoljnim svetom je prekinuta. Ovi postupci za kontro- lisanog i nisu toliko strašni koliko osećaj da situaciju u kojoj se nalazi niko više ne može da izmeni. Prepušten sam sebi, kontrolisani počinje da razmišlja o tome šta ga sve očekuje. Osećaj bespomoćnosti počinje da dominira nad njegovom ličnošću. Konačno, prvi susret sa kontrolorom doživljava se sa pomeša- nim strahom i olakšanjem. Međutim, tu kontrolisanog čeka prvo izne- nađenje. Ispitivač kontrolor se sada postavlja prema kontrolisanom kao prema prijatelju može da ga ponudi kafom, cigaretama i sl. Kao- bajagi zgražava se kada vidi u kakvim uslovima je smešten kon- trolisani. Obećava da će se uslovi poboljšati, a zauzvrat traži od kon- trolisanog samo da bude razuman. Nepripremljen za ovakav nastup kontrolora, kontrolisani počinje da preispituje svoje ponašanje nasto- jeći da zauzme razuman stav kao da mu je do tada stav bio nerazuman. Kontrolor čeka da kontrolisani pokuša da nekim svojim gestom ili izjavom, zbog trenutno humanog odnosa prema njemu, učini nešto čime bi udovoljio kontroloru. Kada do toga dođe, kontrolisani doživ- ljava iznenađenje. Prethodno human, razuman i pun saosećanja kon- trolor se naglo pretvara u neuračunljivog sadistu, koji iznenada fizički nasrće na kontrolisanog, pokušavajući čak i da ga ubije. Čudo spasava kontrolisanog od sigurne smrti, jer se napad kontrolora iznenada prekida, kao što je i počeo, i on se bez reči udaljava iz prostorije. Ove iznenadne promene stvaraju kod kontrolisanog dilemu — da li je on uopšte sposoban da na pravi način oceni motive zahteva i ponašanja neke druge osobe. Da li će sledeći ispitivač biti još opasniji sadista? Konfuznost zahteva, se veoma oprezno usađuje u svest poje- dinca. Ispitivači se ne izjašnjavaju zbog čega je pojedinac optužen niti ko ga za to optužuje. Ukoliko kon- trolisani odbije da bilo šta kaže, optužuje se za nešto što ima veoma široki radijus značenja npr. Posledica je da kontrolisani počinje da iznosi pojedine stavove o svojim aktivnostima. Ukoliko negira optužbe odmah se šalje u izolaciju ili dolazi do smanjenja obroka, dok ne razmisli o svojim zločinačkim aktivnostima. Proces se ponavlja sve dok se kontrolisani ne pojavi sa bilo čim što je samooptužujuće, a ispitivač se pravi kao da je time u potpunosti zadovoljan. Od kontro- lisanog se potom traži da napiše izjavu svojim rečima i da je potpiše. Za vreme ovog procesa razvija se veoma jak osećaj zavisnosti od ispitivača. Ispitivač mora da demonstrira svoju nepredvidljivost. Ponekad ispitivač može veoma lako da bude zadovoljen, a nekada nikakvi napori kontrolisanog ne mogu da ga umire. Kontroli- sani često ulaže ogromnu energiju, pokušavajući da predvidi pona- šanje nepredvidljivog ispitivača i u tom procesu on gubi svest o onome šta se zapravo dešava. Kada je kontrolisani doveden u prethod- no objašnjeno psihološko stanje i kada su njegove emotivne reakcije dovedene do određenog stepena proces pranja mozga može da počne. U sledećoj fazi potrebno je uništiti ono malo preostalih spo- sobnosti kritičkog rasuđivanja. Nastaju dugačka, iscrpljujuća ispiti- vanjima, sa uperenom lampom u oči, koja se često ponavljaju uz mini- malne periode sna. Učestala ispitivanja, posle minimalnog perioda sna. Ponekad se kontrolisani podvrgava mučenju koje dovodi do unu- trašnjih lomova. Često se koriste i određena narkotička sredstva. Cilj ove faze je da se kontrolisani dovede u stanje depresije, a tada ispiti- vač postaje veoma ljubazan. Sada kontrolisani postaje do te mere ank- siozan da nije u stanju da se odmori, čak ni kada mu je dozvoljeno da spava. Najčešće u tom periodu počinje da doživljava vizuelne i audi- tivne halucinacije. Kontrolisani počinje da sumnja u sopstveno pam- ćenje. Ovo biva pojačano nesposobnošću da se seti beznačajnih sit- nica. Ispitivači strpljivo pojačavaju ovo stanje, kroz ponovna ispiti- vanja. Smisao ovoga je stvaranje stanja potpune rastresenosti i uniš- tenja većeg dela sposobnosti kritičkog rasuđivanja. Kontrolisani mora da prođe kroz dodatne unutrašnje konflikte u kojima je izražen jak osećaj griže savesti. Ispitivač perfidno usmerava ispitivanje u pravcu moralnog koda kontrolisanog. Svaki moralni stav pažljivo se ispituje sve dok sam kontrolisani ne počne da dovodi u pitanje osnove svog sistema vrednosti. Kontrolisani mora stalno da se bori protiv mogućeg sloma. Ubrzo će otkriti da u njegovoj svesti postoje praznine u sve većim vre- menskim intervalima. On ne može da misli konstruktivno. Ukoliko želi da postigne bilo kakvu rekonstrukciju psihološkog integriteta mora da se izvuče iz ovog stanja unutrašnjeg sukoba i zbog toga poka- zuje znake spremnosti da dobrovoljno napiše svoje priznanje. Kontrolisani konačno daje svoje pismeno priznanje, ubeđen da će tim činom prestati sve njegove muke. Bez obzira na to šta napiše u svom priznanju, ispitivač neće biti zadovoljan jer dovodi u sumnju svaku rečenicu iznesenu u priznanju. Zajedno sa kontrolisanim ispitivač analizira napisanu izjavu. Kontrolisani se dovodi u stanje protivljenja svakoj promeni. Svaki put kada pokuša da istakne nešto ispitivaču, on je pri- nuđen da napiše ponovo čitavo priznanje. Međutim, i posle ovoga ispitivač nije zadovoljan. Da bi olakšao svoj po- ložaj, kontrolisani često koristi mnoge od, prethodno navedenih, ispi- tivačevih stavova. Ovim procesom identifikacija sa ispitivačevim sis- temom vrednosti je završena. Za ispitivača je važno da utvrdi kada nastaju kvalitativne promene u svesti kontrolisanih. Kao i psihotičari, ni kontrolisani nije svestan promene. Slabost ove metode sastoji se u tome što ima ograničeno vre- me trajanja. Drugim rečima, ukoliko kon- trolisani pobegne ili na neki drugi način izmakne iz polja uticaja, u najvećem broju slučajeva, biće u stanju da odbaci sve zahteve. Ove odbrambene mere pokazale su se kao najdelotvornije ukoliko su usmerene u pravcu upoznavanja indi- vidue sa sopstvenim osećajnim reakcijama, pragom izdržljivosti bola i sl. On je, ipak, samo čovek sa svim svojim manama, vrlinama i problemima. Osobe koje bivaju pod- vrgnute ovoj metodi tretiraju se kao prijatelji ili saradnici i na taj način žrtvi se ostavlja malo prostora za direktnu odbranu. Stvara se nov sistem vrednosti i verovanja i ubacuje u novu strukturu identiteta. Kontrola svesti gotovo nikad ne podrazumeva fizičko zlostavljanje. Umesto ovoga koriste se razni hipnotički procesi i kombinuju se sa određenim grupnim aktivnostima da bi se stvorili efekti indoktrinacije. Osoba se ubeđuje i njome se manipuliše, tako da ona bez ikakve di- rektne pretnje donese unapred planiranu odluku. U suštini, žrtva rea- guje pozitivno na sve ono što se oko nje dešava. Klasične manipulacije mogu da se opišu kao zloupotrebe zna- nja koje postoji u ljudskom umu. Preovladava mišljenje da mnoge tehnike — kao što su hipnoza, vizuelizacija, meditacija, molitva, ritual, kontrolisano disanje, itd. Nabrojane tehnike se često nazivaju egzotičnim i cilj im je samokontrola. Imati kontrolu sopstvene svesti podrazumeva da je osoba u bliskoj vezi sa vlastitim entitetom i da ima sposobnost analitičkog mišljenja, postavljanja pitanja, posmatranja određenih stavova iz raz- ličitih perspektiva, sposobnost kontrole ponašanja, itd. Stručnjaci iz oblasti kontrole uma ipak ističu da u pojedinim, vrlo retkim, slučajevima egzotične tehnike mogu da budu korišćene ne samo za samokontrolu već i za kontrolu drugih. Radi se, naime, o mo- gućnosti da kada neko svesno radi na meditaciji, vizuelizaciji i sl. Ovi drugi su pojedinci koji navodno imaju razvijenije PSI mogućnosti. Klasične manipulativne tehnike primenjuju svi od pojedinca do države. Često posebno kada su u pitanju pojedinci se ove tehnike koriste i nesvesno. Ove nastale promene mogu biti suženo fokusirane na određene, ili na široke oblasti ljudskog pona- šanja. One mogu da se manifestuju iznenada ili postepeno, mogu da budu indukovane svesno ili nesvesno da je došlo do bilo kakvog mani- pulisanja ili ubedljive namere da se promeni, a sve to može da dovede do privremene ili stalne promene. Najjače oružje klasičnih manipulativnih tehnika su reči, pos- tupci, nametnuta pravila ponašanja i plasiranje podsvesnih poruka, odnosno sugestija i stimulacija. KMT se oslanjaju na eksploataciju fundamentalnih ljudskih potreba u nameri da izmame povinovanje ili konformizam kod ma- nipulisanih i da utiču na njihov stav ili ponašanje. Neki od manipula- tora su profesionalci koji rade u okviru institucija, državnih, vojnih, crkvenih ili poslovnih. Drugi su intuitivni ubeđivači, koji koriste svoje ubeđivačke sposobnosti samostalno i tom prilikom oni za objekat bi- raju uglavnom svoje kolege sa posla, prijatelje i rođake, itd. Manje forme manipulacije imaju iste bazične principe: — manipulaciju motiva, — stvaranje društvenih normi, — nepoštovanje, neuklapanje ili odbijanje društvenih normi. Varijantama socijalnog programiranja svi smo podvrgnuti još u detinjstvu percepcijom i lukavom metodom. Dobro dete uči kako da se ponaša u društvu, kako da bude učtivo, mirno, govori samo kada mu se obraća, sarađuje, ne pravi nevolje i nikada ne pravi scene. U de- tinjstvu nas nagrađuju, što se slažemo u grupi, što ne insistiramo da bude po našem. Pametniji kurs te akcije jeste naučiti sledeće: bolje ići sa jačima nego ih izazivati. Razumevajući situaciju socijalnih pravila i ponašanja, može- mo biti nesvesno vođeni u razna scenarija koja se nameću: ako ona hoće da bude gost, mi smo domaćini, ako je on brz u prihvatanju od- govornosti mi se pasivno predajemo; ako su oni par u konfliktu, mi postajemo posrednik. Očekivanja su: ponašanja adekvatna i dozvoljena u okvirima strukture mogu biti efikasnija nego najtalentovaniji ubeđivač. U okviru samog postupka nametanja novih misli osećaja i ponašanja najčešće se koriste: — normalne situacije, — deklarisani prijatelji, — kompetentnost, — emocijalna konfuzija i — igre izbora. Takozvane normalne situacije najviše odgovaraju manipulato- rima i ubeđivačima, jer su ljudi tada najnespremniji. Bez informacije da mu se nešto loše priprema čovek živi opušten i kontakte sa drugim ljudima i situacijama ne posmatra dovoljno kritički. Dobronamerni šef staviće vam do znanja da kasnite i zamoliće vas da svoje ponašanje korigujete u skladu sa uspostavljenim normama. Vešti manipulatori ne mogu u nedogled da održavaju takoz- vanu normalnu situaciju. Kako bi pojačali mogućnost kreiranja nor- malne situacije po svom nahođenju, moraju povremeno da izazivaju veštačke frke. U momentu kada se radnici u preduzeću pripremaju da pos- redstvom sindikata iznude povećanje plate, manipulatori sazivaju van- redne zborove optužujući mnoge za nerad, javašluk, neažurnost, krađe sredstava ili razne opreme iz preduzeća. Deklarisani prijatelji Efikasni ubeđivači ne samo da utiču na ljude već zadobiju i prijatelja u tom trudu. Kada se neko prikaže kao da oseća našu brigu, taj odmah postaje naš kolega, saveznik, neko kome možemo da veru- jemo. I na kraju nas dovede dotle da smo ubeđeni da smo do promene došli sami. Kompetentnost Bez obzira na to kakav je nečiji pravi kredibilitet, mi na kraju reagujemo samo na to koliko je neko kompententan, ubedljiv, i koliko ostavlja utisak sigurnosti. Moćni ljudi prikazuju ubedljivost i samo- kontrolu na svim kanalima komunikacije kroz govor tela, preko reči. Neko ko nas gleda pravo u oči, stoji blizu nas, nije zastrašen već zastrašujući; to je ličnost koja savršeno kontroliše. Dakle često je važnije nažalost ko i kako kaže nego šta je rekao. Emocionalna konfuzija Ukoliko neka osoba stekne naše poverenje, ona može da pro- meni naše stavove indukujući emocionalno opterećeni konflikt koji se odnosi na momentalnu odlučnost. Čineći da se mi osećamo uplašenim ili krivim, bezosećajni manipulator je u poziciji da nam olakša naše stanje nelagodnosti tako što će naći prihvatljivo objašnjenje ili olakša- vajuće solucije. Mnoge reklame su bazirane na ovome. Profesionalni prosjaci rade na tome da kod vas izazovu osećaj krivice što ste vi lepše i skuplje odeveni. Neke organizacije, koje same sebe izdržavaju dobrovoljnim prilozima, često šalju lako hendikepirane ljude da traže priloge po kućama. Zaduženost i krivica mogu takođe nastati ako nekome dozvo- limo da preuzme neku žrtvu za nas. Igre izbora Igrom izbora manipulanti stvaraju osećaj slobode izbora kod manipulisanog i time daju fiktivnu potvrdu o uvažavanju njegovog mišljenja. Kada američku naciju pitate da li treba bombardovati i civilne objekte na teritoriji SRJ a ne samo vojne nije isto što i, da li uopšte treba i zašto bombardovati ciljeve u SRJ. Ubeđivači nas dovode do njihovog mesta moći i razdvajaju: mi — koji smo u pravu i koji smo dobri, i oni — koji su glupi i zli. Kada smo dovedeni u situaciju da čvrsto verujemo u koncepte koji su nam dati, da mrzimo sve one koji su suprotni i koji ne dele naše mišljenje, stvaramo oprobane programske reakcije koje diskredi- tuju raspravu i ostavljaju nas samo sa idejama koje su nam usadili. Šabloni i protokoli su moćni inhibitori za nekonvecionalne akcije. Kada se ljudi oko nas ponašaju slično i u očekivanim nor- mama, postaje nemoguće da ocenimo njihovo ponašanje kao kritično ili da odstupimo ako se to od nas u datoj situaciji očekuje. Mada je ova knjiga objavljena 1961. Da bi manipulatori mogli u potpunosti da realizuju ove tehni- ke, neophodno je da poznaju veštinu izražavanja i javnog nastupanja i, kao krunu manipulativnih tehnika, tehniku vođenja propagande. Postoji čitav niz aktivnosti kao što su seminari, predavanja, rituali i sl. Ovakva dešavanja, pored toga što imaju psiholiško dejstvo jer oduzimaju slobodno vreme člana, imaju neuporedivo veće dejstvo na kontrolu njegove svesti. Da bi se postigao potpun efekat, ove aktivnosti se predstavaljaju kao spontane i slučajne. Za rukovodstvo grupe veoma je važno da članovi ne osete manipulaciju, što bi rezultiralo postavljanjem neprijatnih pi- tanja. Neki aspekti, kao što je npr. Na ovaj način oslobađa se prostor za mistične ma- nipulacije i usađuje se poštovanje prema hijerarhijskom sistemu u sekti. Slično se postiže i kroz proces ispovedanja, koji ima osobenu strukturu. Ispovedanje predstavlja mešavinu istine i laži. Mlada osoba koja ispoveda različite grehove može u isto vreme da veruje u isprav- nost počinjenog greha i da sakriva svoje ideje i osećanja da bi pred- stavila sebe kao ispravnu osobu. Ovde je problem kako nekome da izrazimo naše potrebe ili slabe tačke. Bez obzira na to kakav je naš odnos, neželjene ispovesti mogu kasnije da budu supstance za manipulaciju. Mnogi kultovi i sistemi kontrole uma podržavaju javne ispovesti, igre gde se ekspo- niramo i slične tehnike, da bi evidentirali slabosti svojih podanika, da bi ih eventualno kasnije upotrebili. Kada smo mi lično svesni krivice i zabrinutosti koje smo doživeli, mi smo u boljem položaju da nadmu- drimo njihovu nezakonitost, koju koriste sposobni manipulatori. Pojam izmene govornog jezika odnosi se na uprošćavanje svakodnevnog govora i ima ogroman psihološki uticaj na nove pripad- nike grupe. Zahvaljujući ovome svaki član ima osećaj da se nalazi u dodiru sa čistom istinom koju može sa lakoćom da oseti. Pojam primene indoktrinacije ličnosti podrazumeva ubeđiva- nje člana grupe da grupa i njena doktrina imaju preimućstvo nad svim pojedincima u grupi i ujedno nad bilo kojim i bilo kakvim drugim učenjem spolja. Dovođenje egzistencije pojedinca u zavisan položaj podrazu- meva ubeđenje da postoji samo jedan jedini put istinskog postojanja. Svi drugi putevi prave egzistencije su bezvredni, manje važni i ujedno čisti falsifikati. Jedan od ciljeva članova grupe jeste da osete svoje istorijsko učešće u uništavanju svih mogućnosti takozvane falsifiko- vane egzistencije drugih. To je jedini način da ostvare veliki plan istin- skog postojanja kome oni već pripadaju. VEŠTINA GOVORNIŠTVA Klasične manipulativne tehnike se u suštini dobrim delom oslanjaju na veštinu izražavanja, govorništva i javnog nastupanja. Dobar manipulator—ubeđivač mora takođe da bude i dobar govornik — sagovornik. Veština izražavanja, govorništva i javnog nastupanja svoj pro- cvat doživela je još u antičkoj Grčkoj. Od tada je napisano mnogo knjiga, međutim, mnogo manje pažnje posvećeno je pitanju kada ova veština prerasta u svoju suprotnost, odnosno kada počinje da bude korišćena za manipulacije. Dobar govornik, manipulator, sa lakoćom može da nas ubedi u to da vodimo računa kako naša deca prelaze ulicu, jer je saobraćaj takav i takav, vozači takvi i takvi. Treba imati u vidu da se kod ovih najzanimljivijih tema na svetu radi o našem seksu, našem imetku i našoj veri. Malo ljudi osim pojedinih stručnjaka, može biti zainteresovano za razgovor o seksualnom životu, recimo, Paragvajaca, ali će ogroman broj slušalaca biti zainteresovan za bilo koju temu o seksualnom životu sredine u kojoj živi. Malo ljudi je zainteresovano, osim možda iz radoznalosti, ukoliko im se to pažljivo i osmišljeno ne predoči za religiju Bantu crnaca, ali svi su živo zainteresovani za ona verska ubeđenja koja mogu lično da nas ubede u beskrajnu sreću u nastupajućim godinama. Ovo najčešće koriste verske sekte, koje svojim pravilnim pristupom, na izgled nezanimljive teme pretvaraju u naše teme. Ukoliko odlučite da nastavite sa učenjem ove veštine, maj- stori zanata će vam dati uputstva i skrenuti pažnju na sledeće. Sposobnost da se pobedi nervoza i govori sa velikom dozom samopouzdanja nije teško postići. To nije bogom dan talenat koji po- seduju samo neki pojedinci. Svako može da razvije svoje skrivene sposobnosti, ukoliko ima dovoljno želje da to uradi. Mnogi iskusni govornici su u stanju da razmišljaju i govore bolje kada se suoče sa grupom, nego što su to u stanju da urade kada razgovaraju sa samo jednom osobom. Poznati su i obrnuti slučajevi. Prisustvo većeg broja slušalaca može da bude veoma stimulativno i može da nadahne govornika. Ukoliko se prate predlozi određenih iskusnih učitelja govorništva, može se dostići njihov nivo za vrlo kratko vreme. Od antičkih vremena do danas, govorništvo je veština čiji se kult neguje u mnogim društvima i različitim periodima civili- zacije. Prilikom učenja govorništva obično se citira slučaj poznatih govornika koji su pre nego što su postali slavni imali velike probleme kada je trebalo da nastupe javno primer Cicerona. U trenutku kada govornik ima pravu poruku, kako u glavi tako i u srcu, i kada ima unutrašnju potrebu da to brzo iskaže, tada je gotovo sigurno da će njegov nastup biti veoma samopouzdan. Kada se govor dobro pripremi, on je u mnogome već dobro i saopšten. Šta znači priprema za govor? Da li to znači mehaničko postavljanje važnih rečenica na parče papira? Prava priprema za govor se sastoji u istraživanju i izvlačenju nečega iz samog sebe. To je zapravo aranžman sopstvenih misli, da bi se time stvorila sopstvena jaka ubeđenja. Nikada ne treba sesti i pokušati da se napravi govor u roku od pola sata. Govor ne može da bude pripreman kao jelo za neko određeno vreme. Govor mora da izrasta. Treba izabrati više tema nekoliko nedelja ranije, razmišljati o tome u trenucima dokolice, sanjati, učiniti da budu predmet prijatelj- skih razgovora. Tokom pripreme govora bilo bi dobro čuti šta o njemu misle ljudi iz najbliže okoline. Sve misli i ono što može da pomogne u vezi sa govorom treba zapisati. Ideje, predlozi, ilustrativni trenuci, javljaće se u sasvim neočekivanim trenucima. Govornik bi trebalo da prikupi mnogo više materijala nego što namerava da koristi. Da bi se razvila dodatna snaga potrebna prilikom govorenja, mora se znati mnogo više o temi o kojoj se govori od onoga što se namerava da kaže. Drugim rećima, mora da se stvori čitav rezervoar informacija. Ovo se pod- jednako odnosi na govorništvo, kao i na streljaštvo. Govor je, u stvari, putovanje. Ono mora da bude isplanirano. Govornik koji počne niot- kuda, obično nigde i ne stigne. Ne postoje gvozdena pravila koja mogu da se primene na konstrukciju svih govora. Svaki slušalac i svaki govor predstavljaju poseban problem. Ukoliko go- vornik obrađuje jedno pitanje, pa to ne završi u potpunosti, nego se kasnije u toku izlaganja ponovo vraća, njegovo dodatno izlaganje de- lovaće kao besciljno lutanje. Neki od velikih govornika, kao što je npr. Mnogi učenici govorništva saglasni su da je veoma koristan sledeći plan izlaganja: — ukazati na nešto što je pogrešno, — ukazati kako to može da se popravi, — tražiti akciju. Postoji još jedan vrlo koristan plan govora: — pokušati da se slušaoci zainteresuju, — steći njihovo poverenje, — izneti svoje činjenice, — tražiti motive koji mogu navesti ljude na akciju. Abraham Linkoln je pre govora, matematičkom preciznošću, razmišljao o zaključcima prema kojima vodi slušaoce. On je kao 40- godišnjak, tada već član američkog Kongresa, izučavao Euklida, kako bi sa što većom preciznošću mogao da demonstrira svoje zaključke. Ukoliko postoji mogućnost treba snimiti svoje govore i slušati ih. Zabeleške uništavaju oko 50 procenata zainteresovanosti za nečiji govor. Treba izbegavati zabeleške i nikada ne treba čitati govor. Slušaoci vrlo teško mogu da posvete pažnju govorima koji se čitaju. Jedan od oprobanih saveta jeste da se osmišljeni govor nemo uvežbava za vreme šetnje. U trenucima samoće korisno je uvežbavati, počinjući od kraja i uvežbavajući određene pokrete. Što više i što češće ovo radi, to se udobnije oseća kada dođe vreme za govor. Prosečan čovek ne koristi više od 10 procenata nasleđene mo- gućnosti pamćenja. Prosečan čovek se zapravo razbacuje sa oko 90 procenata sposobnosti pamćenja, zbog neobraćanja pažnje na prirodne zakone memorisanja. Prirodni zakoni memorisanja su: utisak, ponav- ljanje, asocijacija. Govornik treba da napravi dubok i živ utisak stvari koje želi da zapamti. Da bi u ovome uspeo mora da učini sledeće stvari: a Koncentriše se. Obična kamera ne može da registruje fotografiju u magli. Isto tako i sećanje neće moći da zadrži nejasne utiske. Mnogi govorinici kada su pokušali da zapamte neki tekst u de- talje čitali su na glas, tako da su mogli da imaju i vizuelni i auditivni utisak. Nervi koji vode od oka do mozga 25 puta su veći od onih koji vode od uha do mozga. Često se u literaturi pominje primer Marka Tvena koji nije mogao da se seti izvoda iz svojih govora i od- bacio je beleške i umesto njih počeo da koristi slike. Kada se preko slika podsetio određenih naslova i podnaslova svi njegovi problemi su nestali. Drugi zakon memorisanja jeste ponavljanje. Hiljade studenata muhamedanske religije u stanju su napamet da izgovore Kuran, knjigu koja je dužine Novog zaveta, a to postižu u mnogome samo zahvalju- jući moći ponavljanja. Ljudi su u stanju da zapamte gotovo bilo kakvu dužinu teksta ukoliko je dovoljno često ponavljaju. Ipak, treba imati u vidu i sledeće činjenice koje se tiču ponavljanja. Ne treba samo sedeti i ponavljati jednu te istu stvar, sve dok se ne utisne u sećanje. Odre- đeni tekst ponoviti jednom ili dvaput, pa ga ostaviti, i vratiti mu se kasnije. Ponavljanje u intervalima pomoći će da se stvari upamte za kraće vreme. Treći zakon memorisanja jeste asocijacija. Jedini način da se nešto upamti jeste stvaranje asocijacije sa nekom drugom činjenicom. Ovaj uvod postiže se poređenjem sa nečim što tamo već postoji. Treba pažljivo osmotriti njegov lik, pokušati da se uspostavi veza između njegovog imena i njegovog lica. Saznati čime se on bavi, izmisliti neku smešnu frazu koja povezuje njegovo ime sa zanimanjem kojim se bavi. Da bi se upamtili datumi, treba ih povezati sa onim datumima koji su već poznati. Na primer, 600-godišnjica Kosovske bitke pok- lapa se sa rođenjem sina prijatelja. Ukoliko se i pored svih mera predostrožnosti desi da se odjed- nom zaboravi ono što treba da se kaže, možda postoji mogućnost da se izbegne neprijatnost i bruka, ukoliko se koristi poslednja reč iz pos- lednje rečenice kao prva reč u novoj rečenici. Ovo može da traje sve dok se govornik ne seti sledećeg stava u govoru. Teško je naučiti bilo šta, bez obzira na to da li je reč o golfu, francuskom jeziku ili javnom govorništvu, kroz sukcesivno napredo- vanje. Znanje se zapravo stiče kroz iznenadne pomake i neuspele po- kušaje. I kada dođe do nekakvog napretka, često dolazi do stagnacije znanja, a ponekad se i nekoliko nedelja tapka u mestu. Razdoblja stagnacije smatraju se veoma korisnim u procesu učenja. Neki ljudi, koji ni ne shvataju koliko je važno vreme stagnacije u procesu na- pretka, postaju obeshrabreni i napuštaju sve svoje pokušaje. Ovo je uglavnom za žaljenje, pogotovu ako se zna da uz malo više upornosti za veoma kratko vreme može da se doživi ogroman napredak. Govornik možda nikada neće biti u stanju da govori bez nekih nervoznih postupaka neposredno pre početka govora. Ukoliko bude uporan doći će do eliminacije svega, osim tog početnog straha, a vremenom i taj strah će nestati. Postoji nešto više od običnih reči, na šta se računa u dobrom govorništvu. To je način na koji su one upućene. Nije toliko stvar u tome šta se kaže, već kako se kaže. Mnogi ljudi prilikom govora ignorišu svoje slušaoce, gledaju iznad njihovih glava ili u pod, i čini se kao da izgovaraju monolog. Odnos koji može da ubije konverzaciju između dvoje ljudi takođe ubija i do- bar govor. Uko- liko razmislite o ovoj konstataciji, isprobajte je na sebi samom. Setite se jednog od verovatno nebrojanih slučajeva nehotičnog povređivanja. Na primer: idete ulicom i sapletete se. Treba da se dovedete do tog nivoa da sa istom spontanošću i prirod- nošću govorite u javnosti. Da biste u tome uspeli morate da vežbate. Nemojte da imitirate druge. Ukoliko želite da govorite spontano, morate da govorite drugačije od bilo koga drugog. Unesite svoju indi- vidualnost i svoje lične karakterne osobenosti u saopštavanju. Ukoliko bi oni stvarno trebalo da ustanu i postave neka pitanja, saopštavanje bi pre tog trenutka sigurno bilo i jasno i raz- govetno. E, pa, reći ću vam otkud ja to znam... Prava emotivna iskrenost pomoći će više nego sva pravila. Postoje četiri stvari koje svako od nas nesvesno primenjuje u iskrenoj konverzaciji, ali treba se zapitati da li ih iko koristi pri javnim go- vorima, većina ljudi ne: — Da li se ističu važne reči u rečenici, a zanemaruju nevažne? Da li se daje podjednaki značaj rečima kao što su i, ali, ipak, onaj? Govornik ne treba da drži govor kada je umoran. Treba da se odmori, sabere i koristi rezervu svoje energije. Pre govora ne treba mnogo jesti. Ne činiti ništa što može da potroši energiju. Ona je kao magnet. Ljudi se skupljaju oko energičnog govornika kao pčele oko meda. Oblačiti se uredno i atraktivno. Ukoliko govornik ima isflekane pantalone, razvezane pert- le, masnu kosu, fleke od hemijske olovke na džepu sakoa, ili neku ružnu tašnu, prema njemu će slušaoci imati veoma malo poštovanja. Stav govornika ispred slušalaca treba da ukazuje da mu je drago što je tu. Ukoliko je zainteresovan za slušaoce, vrlo je verovatno da će i slušaoci biti zainteresovani za govornika. Čak i pre samog go- vora, često se dešava da pojava govornika dovede do toga da govornik bude prihvaćen ili odbačen. Zbog toga treba učiniti sve da pojava go- vornika utiče na one opažajne nadražaje koji omogućavaju topao do- ček. Slušaoci treba da predstavljaju kompaktnu celinu. Teško je bilo kako uticati na grupu ljudi ukoliko je ona raštrkana. Pojedinac koji je član kompaktnog auditorijuma smejaće se, aplaudirati i odobravati stvari koje bi možda doveo u pitanje ukoliko bi mu se predočile kada je sam ili ukoliko bi bio u grupi raštrkanoj na velikom prostoru. Uko- liko se govori maloj grupi, treba je smestiti u malu sobu. Neka govor bude intiman, neformalan i otvoren. U prostoriji treba da bude što više svetla. Postaviti se tako da svetlo bude upereno direktno u lice govornika, tako da svi gestovi mogu da budu jasno uočljivi. Nikada ne stajati iza nameštaja. Skloniti sve stolove i stolice koji stoje između govornika i publike u stranu. Ukoliko je to moguće, skloniti sve nevažne simbole koji obično vise sa govornice. Ako go- vornik ima goste na govornici pored njega mora imati u vidu da će svaki njihov pokret skrenuti pažnju publike, da će svaki pa i najmanji njihov pokret smanjiti napetost i tok razgovora. Publika ne može da se odupre izazovu da posmatra bilo kakav objekat u pokretu, pa tako treba izbegavati da se pored govornika nalazi više gostiju, jer zašto bi se stvarao problem i nelojalna konkurencija u vidu neplaniranog pok- reta. Početak govora je veoma težak, a u isto vreme i veoma zna- čajan, zato što je svest slušalaca sveža i time je lakše ostaviti dobar utisak na njih. Od početka govora mnogo toga zavisi i zato on mora da bude veoma precizno isplaniran. Uvod mora biti kratak. Samo jedna ili dve rečenice. Najbolje je odmah preći na stvar sa najmanjim mogućim brojem reči. Na ovako nešto niko nema primedbi. Obično početninci pokušavaju ili da ispri- čaju smešnu pričicu, ili da se zbog nečega izvine. Oba slučaja su obično promašena. Postoji samo mali broj ljudi, izuzetno mali broj ljudi, koji može da prepriča smešnu priču ili da ispriča vic uspešno. Humor bi trebalo da bude šlag na torti, a ne sama torta. Nikada se ne treba izvinjavati. Izvinjenja su obično uvreda za publiku. Treba preći odmah na ono što se želi reći. Ka- zati to brzo i sesti. Govornik može da pobudi pažnju na najbrži mogući način ako uradi sledeće: — pobudi radoznalost, — prepriča priču sa humanom porukom, — započne sa nekom zaista specifičnom ilustracijom teme koja sledi, — koristi predmete kao primer, — postavlja pitanja, — započinje govor udarnim i poznatim citatom, — ukazuje kako je tema od vitalnog interesa za slušaoca, — započinje govor šokirajućim činjenicama. Početak govora ne treba da bude previše formalan. Potruditi se da se on učini inventivnim, slobodnim i razgovetnim. Zaključak govora je najvažniji elemenat. Ono što se poslednje kaže, najverovatnije će biti najduže upamćeno. Navešćemo četiri najpovoljnija načina da se završi govor: — sumiranje, kratak pregled najvažnijih stavki koje ste obra- dili, — poziv na akciju, — iskazivanje slušaocima iskrenih komplimenata, — izazivanje smeha. Biti jasan veoma je važno i često veoma teško. Hrist je nepoznato učinio jasnim, objašnjavajući ga kroz poj- move poznatog. Isto tako, ukoliko govornik želi da da jasnu sliku veli- čine Rusije, ne treba da predočava ovu oblast u kvadratnim kilome- trima, već navede koje sve zapadnoevropske države mogu svojom površinom da prekriju delić velike Rusije, a najefektnije će biti da veličinu Rusije objasni neposredno preko države u kojoj drži govor. Ono o čemu se priča mora da bude jasno kao dan, pre svega u go- vornikovoj svesti. Biti konkretan i određen. Ljudi su uglavnom zainteresovani za neobične činjenice o običnim stvarima. Naše glavno interesovanje odnosi se na nas same. Osoba koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, a pri tome ih pažljivo sluša, biće smatrana ozbiljnim sagovornikom i pored toga što malo priča. Tračevi i ogovaranja uvek mogu da osvoje i zadrže pažnju. Ponekad govornik treba da istakne samo nekoliko tačaka i da ih ilustruje pikantnim pričama. Budite konkretni i određe- ni. Najčešće nas procenjuju preko načina na koji govorimo. Dik- cija je često odraz društva u kojem se krećete i prijatelja koje birate. Značaj koji se pridaje veštini govorništva možemo sagledati i u savetu za govore koji, na primer, koristi verska grupa Jehovini sve- doci. PROPAGANDA Pod propagandom se podrazumeva pažljivo osmišljeno izra- žavanje, ili akcije pojedinca ili grupe, sa ciljem da se utiče na miš- ljenje ili akciju drugog pojedinca ili grupe, kako bi njihova odluka bila u pravcu prethodno definisanog cilja. Propaganda može da bude skrivena ili javna, emotivna ili da sadrži pozive na razum i svest, a takođe može da bude kombinacija emotivnih i razumskih uticaja. Koreni propagande u današnjem smislu reči začeti su počet- kom II svetskog rata i naravno da je uloga nacističke Nemačke bila vrlo značajna. Na samom početku rata primenjivane su propagandne metode koje će se kroz čitav 20. Nacistička propaganda je kolevka propagandnih metoda ne samo u ratnim okolnostima već i u miru. Razvoj propagande u Hitlerovom režimu imao je za cilj da se unutrašnjem i spoljašnjem neprijatelju izmene stavovi, da se obeshra- bri i da se pretvori u poslušnog podanika režima. Podele, dileme i strahovi bili su oružja koja su se koristila protiv protivnika nacističkog režima. Osmišljavanje propagandnih postupaka koji su početkom Drugog svetskog rata doživele primene i donele neočekivano dobre rezultate svojim tvorcima započelo je dvadesetak godina kasnije. Jedan od prvih propagandnih koraka bio je osmišljavanje imena par- tije na čijem čelu se nalazio Hitler. Svaka reč punog naslova stranke od posebnog je značaja za određene grupa- cije u Nemačkoj. Svaki od pojavnih simbola nacista bio je duboko i dobro osmišljen. Malo je, ako ih je uopšte i bilo, stanovnika Nemačke koji su mogli da budu ravnodušni prema do tada neviđenoj ratnoj mašine- riji. Posebno poglavlje u nacističkoj propagandnoj mašineriji predstavljali su njihovi javni skupovi i parade. Ovakve manifestacije hipnotisale su nemački narod. Njih je organizovalo odeljenje nacis- tičke propagande koje je sve svoje radne sate provodilo u planiranju postupaka, govora, u određivanju značaka, amblema, kostima, zastava i pozadinskih efekata koji su pojačavali glavna zbivanja. Marširajući u pažljivo odabranim kostimima, vojnici i članovi partije postajali su deo ritualnih ceremonija, a lideri partije dovodili su slušaoce u stanje hipnotisanosti i do ivice histerije. Primer kako se organizuje masovna propaganda jeste partijski skup u Nirnbergu iz tridesetih godina. U samoj ceremoniji učestvovalo je 110. Ovom broju treba dodati 50. Dolazimo do cifre od 460. Pri tome treba naglasiti da je broj gledalaca bio nešto veći od 500. To nikako ne znači da i pre Drugog svetskog rata nije postojala propaganda, čak bi se moglo zaključiti da je ona bila u manjoj ili većoj meri sastavni deo svakog režima u istoriji. U literaturi se često ističe da je još u vreme antičke Grčke postojala jaka propagandna delatnost. Jedan od najilustrativnijih primera jesu antičke drame koje su imale veoma jaku političku, socijalnu i moralnu po- zadinu. Mnogo više propagandnih osobina možemo naći u grčkim igrama starog veka, njihovom pravosuđu i religioznim festivalima. Posebno mesto pripada veštini govorništva koje je naravno u većini slučajeva imalo propagandni karakter, a koje se u Grčkoj posebno ne- govalo. Veština govorništva do danas podrazumeva principe koji su provereni i primenjivani u Grčkoj. Najznačajnije u vezi sa ovim istorijskim događajem jeste nepobitna činjenica da je 1588. Papa Grgur XV osnovao je u Rimu 1623. To je za- pravo bila komisija kardinala čiji je zadatak bio da kontroliše načine propagiranja vere među nevernicima i na novootkrivenim prostorima. U vreme vladavina pape Urbana VIII osnovan je koledž za propa- gandu, sa ciljem uvežbavanja sveštenika za njihovo misionarstvo. Propaganda je reč latinskog porekla, propagare, bukvalnog značenja — rasprostraniti. Oruđa propagande Bez obzira na to da li propaganda deluje u miru ili ratu, ona se koristi određenim orudjima da bi dovela do zaključaka i stvorila nove odnose. Najvažnija oruđa su sugestija i stimulacija. Cilj je da se pod- staknu široke mase da prihvate bez fizičkog osvajanja određena načela ili da se ponašaju u skladu sa pretpostavljenim stavovima. Ideja upo- trebe sugestije i stimulacije kao propagandnih sredstava sastoji se u tome da se mase dovedu u stanje prihvatanja predloga čak i ako ne postoje logičke osnove za takvo prihvatanje. Potrebno je, naime, odre- đenim sredstvima odstraniti kritičke reakcije iz mase slušalaca i zbog toga je sugestija jedno od najvažnijih oruđa. Sugestija se ogleda u upotrebi jasnih i pozitivnih izjava. Rečenice su jednostavne i svima razumljive. U mirnodopskim uslovima sugestija je veoma razvijena pri reklamiranju proizvoda široke upotrebe. Jedan od najčešćih primera je isticanje teze da određeni proizvod otklanja bol i umor, smanjuje telesnu težinu za manje od tri dana i sl. Sugestija može da ima i svoje komplikovanije varijante kada se koriste nagoveštaji, insinuacije ili direktne izjave. Najbolji primer za ovo možemo da nađemo u složenoj oblasti oglašavanja. Sponzorstvo nekog umetničkog dela, odnosno sredstva koje poznata trgovačka kompanija izdvaja za umetnost, može se shvatiti kao nastojanje da se stvori osećanje simpatije kod slušaoca prema proizvodima sponzora. Treći metod, pored sugestije i stimulacije, jeste uticanje na želje publike. U psihologiji je odavno obrađeno da je želja veoma važan činilac vere. Stvaranje negativnih uticaja ima veliku primenu i u političkoj i u komercijalnoj propagandi. Korišćenje slogana u reklamne i političke svrhe ima dužu istoriju nego što se to na prvi pogled čini. Simbol je zapravo konkretizovana predstava ideje, odnosno akcije ili jasna predstava određene pojave. Ukrštene puške u svim vojskama sveta predstavljaju pešadiju, dok su krila uobičajen simbol ratnog vaz- duhoplovstva. Kukasti krst imao je jasnu i nedvosmislenu poruku, slično srpu i čekiću ili hrišćanskom krstu. U vreme nacizma, simboli su korišćeni na nedvosmislen na- čin, tako da bilo koji Nemac koji je odbio da koristi ove simbole odmah bi bio primećen. Isto tako nošenje Davidove zvezde nedvosmisleno je ukazivalo na pripadnost grupaciji koja je negativna. U II svetskom ratu glavni simbol za građane Japana i direktne učesnike u ratu bio je car. Car je za Japance u to vreme bio isto što i Bog, odnosno potomak boga Sunca. Njegov simbol, crveni krug na beloj osnovi, bio je zastava Ja- pana i simbol božanstva, odnosno pravednosti ideje za koju se svi po- danici carstva zalažu. Uspešna propaganda je ubedljiva i uverljiva. Stvaranje povere- nja zahteva konzistentnost i vreme. Od mnogobrojnih faktora koji sa- činjavaju uspostavljanje poverenja — kredibiliteta, jedan od najvažnijih je vrlo ažurna analiza mete. Kredibilitet će se uvećati kada teme pove- zane sa otrebama i zahtevima ciljne publike budu održane unutar okvi- ra reference. Iskustvo pokazuje da je ubedljivost propagande unutar odbojne publike povećana kada je propaganda objektivna i indirektna — što je publika odbojnija to je propaganda objektivnija i indirektnija. Lične poruke, koje se šalju ili emituju individuama ili grupa- ma unutar ciljne publike od strane bivših pripadnika ili rođaka, moraju u sebi da sadrže detalje koji su poznati jedino izvoru. One moraju da predstavljaju sredstvo za identifikaciju publici kojoj je namenjeno. U dodatku izvor mora biti jasno identifikovan sa dovoljno informacija, kako ne bi bilo nikakvih dilema oko njegovog identiteta. Ovo dodatno osnažuje uverljivost poruke. Psihološki cilj proizilazi iz zadatka. To može predstavljti jedan jedini korak ili seriju koraka preduzetih da bi se ciljna publika spro- vela kroz željeno ponašanje ili stavove koji su namenjeni izvršenju propagandnog zadatka. Promene u uslovima mogu doneti i promene u psihološkim ciljevima. Propagandna poruka mora biti jasna, sažeta, povezana — pre- cizna stavka bez stranog materijala. Sve u njoj mora doprineti celo- kupnoj poruci, uspostavljajući povezan tok bez umetaka i popu- njavanja praznina. U pripremanju poruke ili ubedljivog teksta izbegavajte ap- strakcije ukoliko je to moguće. Iskoristite do maksimuma specifične i činjenične primere i fotografije. Ukoliko se koristi apstrakcija defi- nišite je najjednostavnijim rečima. Povežite poruku sa svakodnevnim životom publike. S obzirom na to da je meta nepoverljiva i tragaće za skrive- nim, nepovoljnim značenjima, osigurajte da samo jedno tumačenje, ono koje želite, može da se da svakoj rečenici. Pođite od pravila — bilo koja izjava ili akcija koja može da bude pogrešno protumačena, biće pogrešno protumačena. S obzirom na to da meta ima različito poreklo i okvir refe- renci, ne koristite nefamilijarne idiome ili žargon. Koristite čiste i kompletne izjave. Razvijte misli u logičnim sekvencama jezika koji koristi ciljna grupa. Ne ostavljajte nijednu misao koju bi meta mogla sama da popuni. Za polupismene najbolje je koristiti njihov regionalni dijalekt i idiomske izraze, — Ne koristiti termine, težine ili mere koje su strane ciljnoj publici, — Ne prevodite direktno sa domaćeg na strani jezik. Umesto toga dajte lingvisti ideju ili generalni koncept i taj koncept frazirajte na lokalnom jeziku, — Ne podstičite veru neprijateljskoj propagandi kroz reči ili akcije, — Dajte ograničene i pozitivne izjave. Držite njihove umove otvorenim a njihove emocije prijateljskim, — Ne koristite snažne pretnje, — Održite sva obećanja; ukoliko niste sigurni u mogućnost ispunjenja ne obećavajte. Propagandno planiranje predstavlja kontinuirani proces koji zahteva maštovitost i odlučnost. Mora imati odgovor na brze promene koje donose novi uslovi ili okolnosti, a koje utiču na odabranu publiku i psihološke ciljeve. Plan koji ima ovo u vidu takođe je podređen promenama. Proces propagandnog planiranja mora da bude fleksibi- lan. Mnoštvo mogućnosti mora biti eksploatisano onim tempom kojim nadolaze. Mogućnosti za istraživanje osetljivosti ranjivosti mogu da se izgube nefleksibilnim insistiranjem na primeni originalnog plana. Osetljivost, uslovi, ciljna grupa, ciljevi i teme najčešće se menjaju velikom brzinom u odnosu na promene koje se dešavaju, kada su u pitanju događaji i politika. Planiranju mora da prethodi ili da ga prati odlučnost u spro- vođenju akcije. Bez obzira na to da li planiranje prethodi odluci ili je prati, sastojci su u osnovi isti za svaku psihološku operaciju ili plan. Na primer, eventualni planovi planovi za nepredviđene situacije slede istu šemu. Oni pokrivaju više različitih mogućnosti, kao što su: prestanak neprijateljstva, intervencija drugih država, upotreba novih oružja, promena političkih uslova, promena vojne situacije. Planovi za nepredviđene situacije osmišljeni su da bi se primenili odmah nakon naredbe, kada se predviđeni ili pripremljeni događaj desio. Kriterijumi za selekciju medija Prihvatljivost i kredibilnost. Kompletna analiza mete ukazaće na to koliko je određeni medij prihvatljiv i uverljiv samoj meti. Dostupnost medija, mehanički kapacitet produk- cije poruka, i mogućnost dostave poruke, kao i mogućnost publike da je prime i razumeju veoma je važna. Produkcija i širenje moraju da se razmotre za svaki medij. Na primer, medij koji zahteva dugo vreme produkcije ili širenja neće biti odgovarajući za poruku koja eksploatiše mogućnosti mete. Odabrani mediji moraju da budu mešani, jedan medij podržava drugi i dostavlja u dovoljnom obimu kako bi se osigu- ralo da je kompletna meta — ciljna grupa izložena poruci. Pažnja je međutim neophodna kako bi se izbegla kontraproduktivnost zbog prezasićenosti mete. Ovo zahteva analizu intenziteta i vremenskih raz- maka emitovanja poruke. Izabrani medij mora da bude pogodan za metu. Izabrani jezik, rečnik i nivo takođe su značajni faktori. Na primer, ne bi bilo prikladno koristiti novine ili drugi štampani tekst da bi se prenela poruka nečitalačkoj publici. Profesinalni žurnali mogli bi, pak, da budu najpogodnije sredstvo za obraćanje profesionalnoj publici. Komunikacija licem u lice Komunikacija licem u lice odvija se između dva ili više lica u neformalnom razgovoru, a sa ciljem ubeđivanja u okviru jedne grupe. Prednosti: — Prilikom ovakvih odnosa dolazi do pozitivnih međuljudskih odnosa, — Izbor slušalaca — slušaoci mogu da budu pažljivo odabrani i može im se direktno obraćati, — Govornik može momentalno da odredi snagu svoje poruke i prilagodi pristup prema odgovoru publike, — Potreban je mali broj tehničkih sredstava i logističke po- drške, — Prezentacija složenih materijala može se obaviti do detalja. Mane: — Ograničena upotreba taktike. Upotreba taktike je ograničena zbog česte nedostupnosti ciljne grupe ili ličnosti. Ovo se naročito od- nosi na rat, zato što upotreba komunikacije licem u lice često nije mo- guća sa neprijateljskim snagama, sve dok nisu pobeđeni ili zarobljeni a tada je takva komunikacija uglavnom nepotrebna, — Potreba kontrole — neophodna je pri iznošenju određenih ideja ili stavova, što se najbolje ilustruje kroz prenošenje usmene po- ruke pojedinačno, licem u lice. U vreme kada poruka stigne do posled- njeg u nizu ona obično ne sadrži prvobitni tekst. Zbog toga je potreb- no uvođenje drugih medija da bi se eliminisao ovaj problem, — Ograničenost u nesigurnim područjima. Sigurnosna situacija umnogome ograničava komunikaciju licem u lice. Što se sigurnosna situacija više popravlja i što više oblasti postaje bezbednosno pouzdano, to može doći do napretka komunikacije licem u lice, — Veliki zahtevi za govornika. Od govornika se zahteva zna- nje, oratorska veština, sposobnost ubeđivanja i sl. Drugim rečima, za uspešnost ovakve komunikacije potrebna je izuzetna ličnost koja često nije dostupna u pravom trenutku, — Snaga ljudskog glasa i potreba za vizuelnim kontaktom ograničavaju ovaj metod na relativno male grupe. Televizija Televizijski programi zajedno sa video trakama jedan su od najefektnijih sredstava za ubeđivanje. Ovi metodi nude mnoge pred- nosti, za propagandne situacije, i imaju široku primenu zbog moguć- nosti obraćanja velikom broju stanovništva. TV je veoma korisna u ograničenom, opštem i hladnom ratu, a posebno je efikasna u odbrani protiv strane propagande i operacija konsolidacije. Postoji mogućnost da publika nije u stanju da čita, ali će poruke biti jasno prenesene, — Ujedinjenje. Pomoću TV dolazi do zbližavanja slušalaca, odnosno do njihovog izlaganja istim idejama i konceptima, — Televizija se obraća dvama čulima, od kojih svako podstiče ono drugo. Na ovaj način gledalac stiče utisak umešanosti. Geografski i atmosferski uslovi utiču na snagu i op- seg signala. Signal može biti ometan relejnim stanicama, vazdušnim ometačima ili satelitskim relejima, — Prijem. Televizijski prijemnici su neujednačeno raspoređeni po svetu. Poruka koja se prenosi preko televizije uobičajeno će biti primljena samo kod ljudi koji pripadaju višem ili prosečnom sloju građanstva, dok u mnogim državama sveta, naročito kod zemalja u razvoju, ne postoji, — Osetljivost. Oprema i delovi su osetljivi i veoma podložni oštećenjima i predstavljaju izvanrednu metu za neprijatelje. Prijemnici su veoma teški za sakrivanje. Propagandne tehnike koje ne traže dokazivanja Pridruživanje i neizbežan uspeh - Poziv na pridruživanje u neospornoj pobedi jeste pokušaj ubeđivanja ciljne grupe da uzme učešće u akciji jer su se svi drugi već pridružili. Ova tehnika pojačava prirodnu želju čoveka da bude na pobedničkoj strani, uverava ljude da je program izraz neodoljivog masovnog pokreta i da je njihov interes da se pridruže. Neizbežan uspeh programa računa na to da natera one koji se još nisu uključili da se pridruže na zajedničkom putu do velike pobede. Ovo dodatno ubeđuje kolebljive ili već ubeđene da se nalaze na najboljem mogućem kursu. Ovaj metod nastoji da nas natera da pratimo gomilu i da prihvatimo propagandni program kao celinu, bez analiziranja dokaza za i protiv. Uključuju simbole, šarenilo, muziku, di- namiku, kao i dramsko lukavstvo. Nastoje da navedu ljude da pišu pisma, šalju telegrame, da doprinesu njihovim ciljevima. Uz pomoć svih ostalih propagandnih metoda ko- riste lukavstvo i laskanje da bi odstranili strah i nevericu i da bi se mišljenje pojedinca što više približilo mišljenju grupe. Onda se raspale emocije da bi se od grupe napravila masa. Ova tehnika se koristi da navede javno mnjenje na osudu određene akcije ili ideje, navodeći ljude na zaključak da upravo tu akciju ili ideju podržavaju grupe koje nisu omiljene među ljudima, ili od kojih ljudi strahuju ili ih preziru. Tako, ako ljudi koji podržavaju određenu politiku bivaju navedeni da pomisle da neki nepoželjni, rušilački ili podli ljudi takođe podržavaju istu politiku, mogu da donesu odluku da se priklone drugoj grupi. Ova tehnika podrazumeva korišćenje duboko emotivnih reči, koje su u najdubljoj vezi sa najvišim vrednos- nim konceptima i verovanjima, tako da donose uveravanja bez poseb- nog razloga. Ona apeluje na emocije, kao što su ljubav prema otadžbini, domu, čežnja za mirom, slobodom, čašću, ugledom itd. One traže po- dršku bez ispitivanja razloga. Kroz neodređene reči i fraze nameću se različite stvari različitim ljudima, njihova sadržina je uvek korisna. Ponuđeni program je uvek dobar, poželjan i moralan. Uopštavanjem se može dobiti ili izgubiti efikasnost. Oni mo- raju da odgovaraju određenim uslovima. Fraze koje u jednom mo- mentu izazivaju prijatne asocijacije u drugim mogu da pobude nepri- jatne. Posebno ako je njihova formulacija izmenjena. Koristi se da nas dovede u situaciju da prihvatimo nešto bez analize odgovarajućih činjenica. Ljudi veruju u snažne reči, bore se za njih i gaje duboka ose- ćanja prema njima: pravda, demokratija, patriotizam, nauka, zdravlje, ljubav, porodica, itd. Naime, one imaju različita značenja kod različitih ljudi, stoga se i koriste na različite načine. Propagandisti često zloupotrebljavaju ove snažne reči i osećanja koja one izazivaju kod bezazlenih ljudi. Kada nam neko govori o demokratiji mi odmah pomislimo na našu predstavu o demokratiji koju smo dobili kroz proces obrazovanja u porodici, školi i na druge načine. Naša prva reakcija je da manipu- lator upotrebljava taj izraz u smislu kako ga mi razumemo i doživlja- vamo. Ovo značajno umanjuje naš otpor i obeshrabruje našu i te kako potrebnu sumnjičavost. Uglancano uopštavanje predstavlja tehniku obrnutu od ver- balnih uvreda. Dok verbalne uvrede traže od nas da u nekom obliku osudimo, odbacimo i zabranimo nešto bez upoznavanja sa bitnim či- njenicama, uglancana uopštavanja traže od nas da cenimo i uvažava- mo nešto, takođe, bez upoznavanja sa bitnim činjenicama. Propaganda je posebno efektna kada koristi obe metode odnosno kada odabrane reči mogu da stvore đavola protiv koga se svi borimo, ili nešto toliko dobro da moramo da ga obožavamo. Najčešće korišćene snažne pozitivne reči su: vizija, sloboda, naporan rad, istina, pravda, pravo, reforma, zaštita, prosperitet, slo- boda, pomoć, humanost, snaga, porodica, hrabrost, deca, čast, ugled, dostojanstvo, poštenje, itd. Dakle, kada jedna grupa govori o sebi ili svom programu koristi ove pozitivne reči, a kada govori o protivniku koristi reči koje imaju negativnu konotaciju verbalne uvrede. Veći deo je promišljeno neodređen tako da ljudi dopunjuju sadržaj sopstvenim interpretacijama. Namera je da se ljudi pokrenu upotrebom nedefinisanih fraza, bez analiza opravdanosti ili pokušaja da se ustanovi opravdanost programa. Pojedinci ili grupe mogu da koriste poznata uopštavanja da objasne pitanje ili uverenje. Nejasne i prijatne fraze često se koriste da opravdaju takvu akciju ili uverenje. Poznata uopštavanja se koriste da obezbe- de jednostavne odgovore na složena socijalna, politička ili vojna pita- nja. Ovo je tehnika isticanja pozitivnih ili negativnih kvaliteta veličanje ili okrivljivanje ličnosti čoveka, entiteta, objekta ili vrednosti individualne, grupne, nacionalne, patriotske itd. Ova tehnika se uglavnom koristi da odgovornost sa jednog člana u sukobu prebaci na drugog. To izaziva emotivni odgovor, kome je cilj da stimuliše identifikaciju sa priznatim autoritetom. Dakle, transfer je prenošenje autoriteta, ugleda i prestiža sa nečega duboko poštovanog na nešto ili nekog drugog sa ciljem da izazove postepenu kasniju prihvaćenost. Jedna od najčešće korišćenih metoda transfera su simboli. Kada, recimo, politički aktivista završi svoj govor tako što se prekrsti on pokušava da religiozna osećanja transferiše u ideju koju upravo promoviše. Ovo je tehnika kojom se stavlja do znanja da je izabrani kurs možda nepoželjan, ali da je bilo koja druga alternativa mnogo gora opcija. Ova tehnika se generalno koristi kao objašnjenje za potrebu žrtvovanja ili da opravda prividno okrutnu akciju koja izaziva nezadovoljstvo određene ciljne grupe ili ograničenje ličnih sloboda. Projektovanje krivice na neprijatelja odnosno na suprotnu grupaciju za sve neprijatnosti i ograničenja obično se koristi zajedno sa ovom tehnikom. Verbalne uvrede, prozivanje i etiketiranje. Ova tehnika nastoji da pobudi predrasude kod nekih i obeležava određene propagandne kampanje kao nešto što je namenjeno strahu, mržnji, gnušanju ili ne- čemu neželjenom. Verbalne uvrede i etiketiranje služe da bismo odbacili i optu- žili nekog ili nečiju ideju, a da prethodno nismo ni pogledali činjenice. Verbalne uvrede su odigrale ogromnu i značajnu ulogu u isto- riji čovečanstva, pa i u našem individualnom razvoju. Uništavale su reputacije, pokretale ljude do neverovatnih rezultata, druge slale u zat- vore, a neke su podsticale da uđu u bitke, kao i da blate svoje kolege. One su i još uvek podesne za propagatore. Svedoci ste čestih među- partijskih ili međudržavnih optuživanja kao što su banda crvena, pro- dane duše, jeretici, petokolonaš, izdajice, diktatori, itd. Naš lični život odjekuje nazivima slabić, moron, glupan, lo- pov, bezveznjaković, trivijalan, neproduktivan, nehuman, pohlepan, lenština, glupak, itd. Ipak je najveći broj individua ili grupa koje smatraju da je ovo najniži mogući udarac koji se može zadati neprijatelju. Kod nekih primitivnih grupa istaknuto je davanje imena kao što su ljudi ili pravi ljudi. Oni sve ostale nazivaju strancima, prizemnim, gubitnici- ma, bolesnicima ili nekim drugim imenima koja oni označavaju kao ozloglašena. Najčešće korišćene reči sa negativnim konotacijama jesu: kolaps, izdajica, nemoral, pretnja, laž, bolest, rat, nasilje, pohlepa, patetičan, destruktivan, rušilački, sebičan, fašist, a da ne spominjemo svinja, idiot, konj, magarac itd. Vrste verbalnih napada uvreda Direktni verbalni napad koristi se u prisustvu odgovarajuće naklonjene ili neutralne publike. To je jednostavno otvoreni napad na suparnika ili suprotnu ideju. Indirektni verbalni napad koristi se kad direktni napad može da izazove netrpeljivost kod prisutnih. To je obeležje stepena napada između direktnog verbalnog napada i insinuacija. Sarkazam i poruga su često korišćeni u ovim tehnikama. Karikatura, ilustracija ili fotografija koriste se u verbalnom napadu, često sa vrlo snažnim efektom. U svojoj ekstremnoj formi verbalni napad može da ukaže da je propagator izgubio osećaj za meru i da nije u mogućnosti da istraje u svojoj kampanji. Pokazalo se kao naj- sigurnije da bi ovaj metod trebalo da se izbegne. Članovi jedne grupe međusobno mogu da se preziru, ne vole ili da mrze neke od svojih lidera, međutim kada ih neko sa strane otvoreno kritikuje najčešće se okreću protiv njega. Istovremeno ovo može da ukaže i na nedostatak lepog ponašanja, arogantnost i oholost. Ovo je oblik pojednostavljivanja, kod koga se složena situacija ograničava na tačku gde je neprijatelj, nedvosmisleno identifikovan. Ovo se odnosi na nastojanje ubeđivanja prisutnih da pozicija propagatora odražava opšte mišljenje ljudi. Ovo je koncept koji treba da zadobije poverenje prisutnih, komunikacijom na uobičajen, svakodnevni način. Propagatori koriste obične reči prilikom razgovora i imaju uobičajen stav, pokušavajući da svoje gledište identifikuju sa stavom prosečnog čoveka. Idejom nastupa običnog čoveka propagator želi da zadobije poverenje ljudi koje inače odbijaju intelektualni razgovori, izveštačenost i sl. Metod običnih ljudi je zapravo metod kojim govornik nastoji da ubedi svoje slušaoce da su on i njegove ideje dobre zato što su ideje iz naroda — ideje običnih ljudi. Primetićete da se u vreme izbora kandidati utrkuju ko će da pokaže veću privrženost maloj deci, porodici itd. Oni su uglav- nom pravi porodični ljudi, koji vode računa o svojim starim i iznemo- glim roditeljima. Javnost treba naterati da identifikuje svoje interese sa intere- sima propagatora. U ratu, na primer: Prikazivanje vojnika kao običnih ljudi. Ovim propagator želi da neprijatelj stekne utisak da se bori protiv vojnika koji su obični — pristojni ljudi. Ovo služi da se neutrališe suprotna tvrdnja da je reč o krvoločnim ubicama. Ovim se ubeđuje nepri- jatelj da suprotna strana nije agresivna, nemoralna, arogantna već da su to obični ljudi koji samo žele da žive u miru. Ova tehnika stavlja akcenat na humani portret određenih državnih i drugih lidera. Oni se toliko humanizuju da jav- nost na njih gleda kao na obična humana bića ili kao ljubazne, pamet- ne, zaštitničke ličnosti. Elementi izražavanja običnih ljudi: Zavičajni. Ovo je savremeni jezik specifične regije ili ljudi prosto izgovoren ili napisan koji uključuje pesme, narečja i viceve. Prilikom korišćenja ovog jezika mora se voditi računa o upotrebi važećeg dijalekta te specifične publike. Dijalekt je varijacija u izgovoru, gramatici i rečniku regiona ili nacije. Kada ga koriste propagandisti, potrebna je perfek- cija. Najbolje je da ova tehnika bude prepuštena onima kojima je taj dijalekt urođen. Školsko izražavanje, izrazi, izgovor i dikcija ostav- ljaju utisak veštačkog. Da bi se ostavio utisak spontanosti, namerno zastajte između fraza, zamucnite ili pogrešno izgovorite reč. Greške u pisanom materijalu mogu da naprave samo članovi čitalačke publike. Generalno, greške treba da budu ograničene na običan govor. To su poznate reči kao dom, porodica, deca, selo, komšije ili kulturno ekvivalente. One pobuđuju povoljne emotivne reakcije i pomažu prebacivanju simpatija prema propagandisti. Domaće reči se naširoko koriste da bi se pro- budila nostalgija. Obazrivost mora da postoji kako bi se osiguralo da domaće poruke uperene ka suprotnoj strani nemaju isti efekat. Ako u nastupu propagandiste nedostaje prirodnost, može doći do nepovoljnog razvoja. Publiku može da uvredi ono što smatra poku- šajima ismevanja njihovog jezika ili običaja. Socijalno neslaganje — društvena osuda. Ovo najčešće rezultira socijalnim odbacivanjem, neodobravanjem ili momentalnim ostrakizmom. To je progonstvo građanina koji se toliko osilio da bi mogao biti opasan. Reči koje izazivaju dejstvo. Ovo su reči namenjene publici na višem stepenu obrazovanja i imaju tendenciju da proizvode pozitivne asocijacije: mir, sreća, bezbednost, mudro vođenje, sloboda i drugo su dejstvene reči. Slogan je kratka udarna fraza koja može da ima eti- ketu ili izreku. Ako ideje mogu da budu slogirane, one bi to i trebale da budu, jer dobri slogani sami sebe održavaju. Saopštenja — svedočenja su navodi, iz konteksta ili van kon- teksta, specijalno formulisani da podrže ili odbace datu politiku, ak- ciju, program ili ličnost. Iskorišćena je reputacija ili funkcija ekspert, respektovana ličnost, itd... Saopštenje u propa- gandnu poruku stavlja zvaničnu potvrdu o poštovanju pojedinaca ili vlasti. Ovo se koristi da bi izazvalo ciljnu publiku da se indentifikuje sa autoritetom ili da prihvati predloge autoriteta kao svoje. Svedočenja se sastoje u izjavi poštovane ili omražene ličnosti, u kojoj se navodi da je neka ideja, program, osoba ili sl. Često se kaže: predsednik taj i taj je rekao, ili kako javljaju Večernje novosti, ili Nikola Tesla je rekao, itd. Neka od ovakvih sve- dočenja realno mogu značajno da doprinesu davanju legitimiteta odre- đenoj ideji, ličnosti ili konceptu. Upotreba ove metode može da pred- stavlja iskrivljavanje, obmanu i nerazumevanje čak i antisocijalnu su- gestiju. Ukratko, svedočenje je vrsta metode koju koriste vešti mani- pulanti da bi ubedili druge u neku ideju, pre nego što oni dozvole sebi da budu kritični i sagledaju neophodne činjenice. Najčešće se koriste tri nekorektna načina: Pozivanje na nepouzdane izvore, Lažno predstavljanje činjenica ili sadržaja mišljenja i njihovo pripisivanje pouzdanim izvorima i Navođenje citata, činjenice ili mišljenja iz izvora sa poseb- nom reputacijom koji takav navod uopšte nije dao. Davalac formalnog saopštenja mora da po- seduje potvrdu ili da je jasno zabeleženo da ima dokaz o funkciji ideje, koncepta, akcije ili verovanja. Četiri faktora su uključena: Izvođenje. Ljudi moraju da imaju poverenje u autoritet koji je domenstrirao neverovatnu sposobnost i perfekcionizam u toj oblasti. Ovo izvođenje treba da bude povezano sa subjektom koji daje for- malno saopštenje Identifikacija sa metom. Ljudi imaju veće pouzdanje u auto- ritet sa kojim imaju zajednicku vezu. Na primer, vojnik će lakše vero- vati oficiru sa kojim je imao slična mučna iskustva nego civilnom autoritetu ili drugom vojnom subjektu Pozicija autoriteta. Zvanični položaj autoriteta može uliti sigurnost u formalnom saopštenju, recimo, šef države, komandant ar- mije, itd. Objekti mogu da posluže za potkrepljenje iskaza. U takvim slučajevima propagator teži da prebaci fizička obe- ležja jednog predmeta u poruku. Na primer stena Gibraltara je tip predmeta — objekta koji asocira na ogromnu snagu. Ličnost kao izvor formalnog saopštenja Neprijateljske vođe. Ciljana neprijateljska grupa će uopšteno pridavati poseban značaj svom visokom rukovodećem kadru kao iz- voru informacija. Zajednička iskustva vojnika stvaraju drugar- stva. Kao rezultat toga vojnici u oružanim snagama skloni su da obrate posebnu pažnju na to šta će reći drugi vojnici Protivnički lideri. Iskazi protivničkih lidera su od posebne važnosti za rukovođenje neprijateljskim narodom posle kapitulacije. Poznati učeni ljudi, pisci i druge ugledne ličnosti. Često izjave civilnih autoriteta kao što su naučnici, pisci itd, mogu biti efi- kasno upotrebljene u propagandnim porukama. Institucije, ideologije, nacionalne zastave, religija i drugi slični izvori često se koriste. Ispovedanje, verovanje, principi ili dog- matsko poštovanje autoriteta ili druge javne ličnosti mogu imati efi- kasnu propagandnu preporuku. Iskaz mora biti prihvatljiv za ciljnu grupu. Procena kojom se određeni autoritet rukovodio prema ciljnoj grupi neće uvek pretvoriti neprihvatljiv iskaz u efikasnu propagandu. Nikad ne koristite lažna — falsifikovana formalna saopštenja. Pažljivo odabrana da, ali lažna nikad. Fabriko- vane tvrdnje su izuzetno podložne kritici jer je njihov nedostatak au- tentičnosti vrlo pogodan za diskreditovanje. Propagandne tehnike koje su razumljive samo uz dodatna objašnjenja Neverovatne istine Postoje momenti kada ne samo da mogu da budu upotrebljene neverovatne istine nego bi ih i trebalo upotrebiti. Takve okolnosti su: — Kada psihološki savetnici ocene da događaj od vitalne važ- nosti treba zameniti drugim, — Kobni događaji, ili jedan od posebne taktičko strategijske važnosti koji je nepovoljan za neprijatelja, a vešto je bio skrivan od neprijateljskog javnog mnjenja ili armije, — Kada je neprijateljska vlada porekla ili prešla preko do- gađaja smatrajući ga štetnim po svoje ciljeve, — Dvostruki udarac. Narastajući kredibilitet propagande jedne strane ujedno znači i opadajući kredibilitet propagande suprotne strane u očima ciljne grupe. Pre upotrebe ove tehnike sve dodatne bezbednosne procene moraju biti napravljene tako da operacija ili projekat ne bi bili ugoženi ili kompromitovani. Naime, propagator će koristeći ovu tehniku zatražiti pristup posebnim informacijama, kako ne bi bili ugroženi drugi već postojeći projekti. Ako takve vesti izazovu nevericu, kod neprijateljskog javnog mnjenja stvoriće prostor za potpunu angažovanost psiholoških ma- nipulatora. Važno je samo da postoji određeni događaj i da suprotna strana želi da to zataška od svoje javnosti. Takođe će se setiti i obmana svojih lidera. Upotre- bom ove tehnike prvenstveno se predviđa da neverovatne istine koje se šire moraju ili mogu biti stvarnost. Insinuacije Insinuacije se koriste da stvore ili podstaknu sumnju ciljne grupe protiv ideja, grupe ili pojedinaca u cilju izazivanja podela — razdora. Nagoveštaji, sugestije i nedorečenosti manipulatora dozvo- ljavaju grupi da donese svoje zaključke. Potajne sumnje i neslaganja i bez uticaja suprotne strane mogu doći do izražaja i tako se značajno slabi suprotna pozicija. Ovo se koristi radi izazivanja podele iz- među politike vlasti i naroda, udaljavanjem članova od te politike. Ova tehnika može da se koristi i prilikom priprema opozicije da pre- uzme vlast. Elementi insinuacije Navodeća pitanja. Manipulator mora da postavlja pitanja koja su formulisana tako da sugerišu samo jedan od mogućih odgovora. Šta da se radi kada je neprijatelj, na primer, totalno opkolio našu jedinicu a mi nemamo nikakvog načina da pružimo bilo kakvu pomoć. U ovom primeru između redova se sugeriše predaja. Humor može da bude vrlo efektan oblik insinuacije. Šale ili karikature o suprotnoj strani nalaze grupe koje obično iskreno ne odobravaju optužbe ili tvrdnje. Dobre šale o liderima i njihovim posilnima često se lako i brzo šire. Vic u kontekstu propagande uglavnom se koristi da omalovaži odnosno istakne neke od loših osobina protivnika. Međutim, ovde se krije opasnost za nestručnjake. Vic mora da bude dobro odmeren, jer ako se pretera u vulgarnosti i banalnosti može da bude kontrapro- duktivan odnosno da pokrene slušaoce da uzmu protivnika u zaštitu od preterane vulgarnosti i štiteći njega okrenu se protiv dojučerašnjih istomišljenika. Pored ovoga, dobar vic mora da ispuni i najmanje dva uslova: kraj mora da bude neočekivan, a standardne asocijacije koje nam pomažu da otkrijemo završetak moraju da budu nepodobne. Iz- dvojiću jedan običan primer gde su u likovi Amerikanac, Rus i Bo- sanac. Ovde se Amerikanac i Rus uzimaju kao simboli superiornih nacija. Bosanac u poslednje vreme često se koristi i izraz Kiliman- džaro, verovatno zato što se zna da smo mi intelektualni vrh sveta je izabran da bi se priči odmah dao određeni smer. Dakle, traži se najstariji čovek na svetu. Ginisova ekipa je sakupila sve potrebne informacije i kreće da proveri čoveka u Teksasu za koga se tvrdi da je star kao planina. Dolaskom na lice mesta utvr- đuje da se zaista radi o čoveku koji izgleda star kao planina. Pitaju ga, u čemu je tajna njegove dugovečnosti. Iz Teksasa ekipa odlazi u Rusiju. Na opšte zaprepašćenje tamo ugledaju čoveka starog kao dve planine. Na ovaj način uspeo sam da doživim 174 godine. Do- laskom na lice mesta zaista su preživeli šok. Pred njima se našao čovek koji je stajao pomažući se sa dve štake, a zaista je bio star kao tri planine. Ovom tehnikom jasno se stavlja na znanje da strana koju zastupa manipulator nastupa iz najboljih i najiskrenijih namera. Insinuacija je da suprotna strane nema takve najčasnije i naj- iskrenije namere. Ovde se povezuje osoba, grupa ili ideja sa drugom osobom, grupom ili idejom koja je krajnje neomiljena u cilj- noj grupi. Insinuacija se sastoji u tome da se ne radi o slučajnoj ili površnoj vezi. Zlonamerne glasine mogu takođe biti potencijalno efektni oblici insinuacija. Fotografije, crteži i karikature mogu često da dovedu do potrebnih insinuacija za suprotnu stranu čak i pre nego reči. Kombinacija reči, fotografije, crteža ili karikature može biti mnogo efektnija. U ovom kontekstu posebno odabrane i složene foto- grafije mogu da imaju izuzetan efekat. Radio propagatori mogu veštim sugestijama da utiču negativno na javno mnjenje, ne samo rečima koje koriste već i nači- nom na koje ih koriste. Značajne pauze, promene tona, zajedljiv izgo- vor, mogu da budu daleko dovitljiviji nego pisana insinuacija. Selektivni propusti ili nameštaljke. Ovo je proces odabiranja između raznih činjenica koje podržavaju propagandni cilj. Prilikom koriščenja ovoga, činjenice su odabrane i prezentovane pojačanim dejstvom i autentičnošću sa tačke gledišta propagandiste. To podra- zumeva sve moguće dostupne materijale koji služe u korist propa- gandnom cilju. Dopisni faktor, izvođenje događaja i cenzura, sve su forme selekcije. Nameštaljke uključuju odabiranje i upotrebu činjenica ili ne- istinitih tvrdnji, logičnih ili nelogičnih, sa ciljem da se dođe do naj- goreg odnosno do najboljeg mogućeg rešenja za jednu ideju, program, osobu ili produkt. Ljudi su uglavnom već navikli na tradicionalne lagarije, ali ipak očekuju da svaki naš govornik tako dobro složi svoje laži da bi na najbolji mogući način progurao svoju ponudu. Ali isto tako insistiramo da naš govornik toliko dobro podupre tu laž da se čak i alternativa može prihvatiti. Iz ovih konfliktnih argumenata i dokaza mi znamo da će neki osetljivi kompromis iz svega toga proizići. Naše tržište je, na primer, preplavljeno dobrim propagandnim porukama za sredstva koja vas u rekordnom roku oslobađaju viška kilograma. Tako jedan američki proizvod, koji se ovde vešto reklamira, može da vas za samo sedam dana oslobodi tri kilograma viška. Za deset dana, koristeći taj proizvod, skinućete pet kilograma, a za tri nedelje, čak, neverovatnih deset kilograma. Ako se malo upustimo u ovaj problem zapitaćemo se da li sa takvim proizvodom uopšte možemo da preživimo četvrtu nedelju. Za vreme oružanog sukoba vodeći ka- dar, ekonomski i socjialni sistemi i druge institucije koje čine naciju izložene su stalnim napadima propagande. Faktor obaveštavanja ko- risti se kao kontranapad da bi se istakli kvaliteti tih institucija, nji- hovih koncepcija ili pojedinaca koji su izloženi napadu. Kao i mnoge propagandne tehnike, kontranapad se koristi kao dodatak za druge metode. Ovakva tehnika može se koristiti i da bi se opisao neko kao čestit ili zao i da bi se dali jednostavni odgovori na komplikovane sta- vove. Inteligentni propagandista stvara svoj slučaj maštovitim se- lekcijama činjenica. Rad kontranapada u slučaju selektivnog stava podeljen je u dve faze: — prvo, propagandista bira samo povoljne činjenice i pred- stavlja ih tako da izazove željene reakcije, — drugo, propagandista upotrebljava činjenice kao bazu za zaključke, trudeći se da navede publiku da prihvati zaključke kao prezentovane činjenice. Neke osobe u ciljnoj grupi veruju da niko od zaraćenih strana u celosti nije moralan. Slaganje u manjim aspektima sa neprijateljskim stavovima može preovladati cinizmom. Drugi slučaj korišćenja protivničke strane ogleda se u tome da redu- kuje uticaj propagande kojom se služe suprotni propagandisti u sluča- jevima kontranapada odabrano ispuštanje. Laž i lažno predstavljanje. Laganje je tvrdnja da je istina ono što je suprotno činjenici. Na primer, afirmisanje može biti laž. Na- menjena je za upotrebu analitičara neprijateljske propagande. Ova tehnika u kojoj su mnogi faktori reduko- vani tako da su tačno ili pogrešno, dobro ili zlo, nekog dela ili disku- sije očigledni za sve. Tehnika uprošćavanje daje jednostavna rešenja za kompleksne probleme. Nagoveštavajući jednostavna rešenja kom- pleksnim problemima, ova tehnika nudi pojednostavljeno tumačenje događaja, ideja, koncepta ili ličnosti. Ovo je istinito zato što su mnogi ljudi dobro obrazovani ili visokokvalifikovani, obučeni speci- jalisti u određenim poljima, ali limitacija vremena i energije obično ih primorava da se okrenu i prihvate uprošćeno da bi razumeli, doveli u vezu sa drugim delovima interesovanja. Uprošćavanje ima sledeće karakteristike: — Razmišlja za druge. Neki ljudi prihvataju informacije koje ne mogu da provere lično dokle god je izvor informacija prihvatljiv za njih ili je autoritet cenjen i iskusan. Drugi apsorbuju bez obzira na to da li su pročitali, videli ili čuli sa vrlo malo rasuđivanja. Neki ljudi su suviše lenji ili apatični da bi razmišljali o problemu. Ima i takvih koji su neobrazovani te im odgovara uprošćavanje. Uprošćavanje ostavlja utisak da se stiže u srž problema sa samo nekoliko reči. Prosečan član ciljne publike neće se ni pitati da li postoji drugi odgovor datom problemu. Neki ljudi su voljni da veruju da je teško razu- meti bilo čije drugo nastojanje, osim njihovog. Takva izlaganja pojačavaju ego lenje publike. To je ono u šta bi oni voleli da veruju, zato što se plaše da zakon i moderna umetnost jesu iznad njihovog razumevanja. Jednostavna objašnjenja data su za kompleksne situacije i probleme. Stereotipnost je forma uprošćavanja koja se koristi da odgo- vara osobi, grupi, naciji ili događajima u već gotovim kategorijama koje žele da proizvedu željene likove dobra i zla. Stereotipnost stavlja subjekat čoveka, naciju ili događaj u jednostavan dijagram bez ikakve istaknute individualne karakteristike. Propagandne tehnike koje postaju jasne nakon proširenog izlaganja Promena tempa. Odugovlačenje je tehnika koja namerno zadr- žava informaciju dok ne postane neupotrebljiva, te tako smanjuje snagu željenog ishoda. Tu se pokušava promeniti središte nepovoljne situacije ili stanja prebacivanjem na drugo mesto, po mo- gućstvu kod rivala, tako da se neprijatelj okreće odbrani.

Dobro dete uči kako da se ponaša u društvu, kako da bude učtivo, mirno, govori samo kada mu se obraća, sarađuje, ne pravi nevolje i nikada ne pravi scene. Prvo veće iskušenje pred uređaj postavili smo s novim albumom Social Attacka, vrlo zanimljivom dinamičnom snimkom koja sa sub basovima razotkrije slabe strane u najnižim registrima svakog slabijeg sustava. U trenutku kada govornik ima pravu poruku, kako u glavi tako i u srcu, i kada ima unutrašnju potrebu da to brzo iskaže, tada je gotovo sigurno da će phone data upoznavanje najnovije enske fotografije queen nastup biti veoma samopouzdan. Pritiskom na neku tipku daljinskog upravljača, centralna jedinica pamti kod i ubrzo je moguće upravljanje soundbarom. Za početak sam izabrao snimku civil tria koja je odmah naznačila da je u pogonu tehnološki dorađen i znalački konstruiran uređaj. Nista ne ocekujem i nicemu se ne nadam, ajd, valjda mogu da me iznenade. Metode korišćenja skri- venih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja ne koriste takva pomagala. Pritiskom određenih kombinacija tipki na centralnoj jedinici, omogućen je prihvat IC veze s bilo kojim daljinskim upravljačem. One su i još uvek podesne za propagatore. Samo su upakirane u ponešto drugačiji paket od onog na kojega smo navikli — kod ARC-a je sve fino, meko, nježno, samozatajno i omogućava dugotrajno slušanje bez napora. Dejvid je umro pre nekoliko godina ubrzo nakon svoje žene, koja mu je bila pomoćnik i često koautor.